Пресудом Прекршајног апелационог суда 15 Прж. бр. 1680/23 од 26.01.2023. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА и пресуда Прекршајног суда у Београду 49 Пр. бр. 51346/21 од 26.12.2022. године, потврђена.

Против правноснажне другостепене пресуде Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ. бр. 136/23 од 27.04.2023. године, с тим што из садржине захтева произилази да је исти усмерен и на првостепену пресуду, а због повреде материјалног права у смислу члана 265. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости као основан, преиначи правноснажне пресуде тако што ће прекршајни поступак покренут против окривљене АА због прекршаја из члана члана 330. став 1. тачка 23) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, на основу одредбе члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима обуставити, због наступања апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка и одлучити да трошкови прекршајног поступка падну на терет буџетских средстава суда.

Врховни касациони суд је, након што је о седници већа, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана прописано је да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост.

Како се застарелост прекршајног гоњења рачуна од дана учињеног прекршаја и како је окривљена АА у вези наведеног прекршаја уредно примила позив дана 14.01.2021. године (према изреци првостепене пресуде) и није у остављеном року од осам дана на захтев полицијских службеника Управе саобраћајне полиције ПУ за Град Београд непосредно или у писаној форми дала потпуне и тачне податке о идентитету лица коме је омогућено управљање возилом и доказ на основу којег се на неспоран начин може утврдити да ли је то лице управљало возилом у одређено време, то је време извршења прекршаја први дан по истеку осам дана од дана пријема позива, односно 23.01.2021. године.

Сходно изнетом, у конкретном случају, дана 23.01.2023. године, дакле, пре 26.01.2023. године, када је одржана седница већа другостепеног суда, наступила је апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка, сходно одредби члана 84. став 1. и 7. Закона о прекршајима, из којих разлога је Врховни касациони суд побијане пресуде преиначио и прекршајни поступак против окривљене АА обуставио, на основу члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима.

На основу члану 141. став 2. Закона о прекршајима, одлучено је да трошкови прекршајног поступка падну на терет буџетских средстава суда.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић