Решењем Прекршајног апелационог суда, Одељења у Крагујевцу Прж 5564/19 од 02.04.2019. године, одбачена је као неблаговремена жалба окривљеног АА изјављена против првостепене пресуде.

Против наведених правноснажних одлука Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз 430/19 од 09.07.2019. године због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, побијане одлуке укине и списе предмета врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

На седници већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијано другостепено решење донето уз учињену битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, што је утицало на доношење законите и правилне одлуке.

Из списа предмета произлази да је Прекршајни суд у Параћину дана 13.02.2019. године донео пресуду Пр 1539/18 којом је окривљеног АА, огласио одговорним да је учинио прекршај из члана 330. став 1. тачка 8. ЗОБС-а на путевима и осудио га на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, те да је Прекршајни апелациони суд у Београду, Одељење у Крагујевцу, одлучујући о жалби окривљеног изјављеној против првостепене пресуде исту одбацио као неблаговремену решењем Прж 5564/19 од 02.04.2019. године са образложењем да је окривљени првостепену пресуду примио дана 04.02.2019. године, а да је жалбу против првостепене пресуде поднео непосредно суду дана 11.03.2019. године, дакле, након истека рока за изјављивање жалбе која је у конкретном случају истицала дана 12.02.2019. године.

По оцени Врховног касационог суда наведени разлози другостепеног прекршајног суда да је жалба окривљеног неблаговремена су нејасни.

Ово стога, јер се у списима предмета налази повратница – S1 на чијој предњој страни је стављен печат поште ... са датумом од 05.03.2019. године, док је у доњем левом углу „датумаром“ означен датум 06.03.2019. године, као и да се у списима предмета налази акт првостепеног прекршајног суда од 13.03.2019. године којим се списи предмета достављају другостепеном суду на одлучивање о жалби окривљеног изјављеној против првостепене пресуде без назнаке да је жалба неблаговремена.

Имајући у виду да је првостепена пресуда донета 13.02.2019. године, по оцени овога суда нејасно је како је другостепени прекршајни суд у разлозима своје одлуке од 02.04.2019. године којом је жалба окривљеног одбачена као неблаговремена, закључио да је окривљени првостепену пресуду примио 04.02.2019. године и да му је рок истекао 12.02.2019. године с обзиром на то да је првостепена пресуда донета 13.02.2019. године тако да из наведених разлога другостепеног суда произлази да је првостепена пресуда донета након што је примљена од стране окривљеног и да је рок за жалбу на првостепену пресуду окривљеном истекао пре него што је та пресуда и донета.

Наиме, очигледно је да у доставници о пријему првостепене пресуде погрешно од стране примаоца наведен месец, тако да је уместо месеца марта означен месец фебруар, на шта указује печат наведене поште од 05.03.2019. године, датумар од 06.03.2019. године и акт првостепеног суда од 13.03.2019. године којим се списи предмета достављају са жалбом окривљеног другостепеном суду на одлучивање.

Дакле, код неспорне чињенице да је првостепена пресуда донета дана 13.02.2019. године, немогуће је да је окривљени првостепену пресуду примио 04.02.2019. године и да је рок за изјављивање жалбе истекао 12.02.2019. године како то наводи другостепени суд у образложењу побијаног правноснажног решења.

На наведени начин Прекршајни апелациони суд, Одељење у Крагујевцу је учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима на штету окривљеног што је утицало на доношење законите и правилне одлуке, а како се то основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Имајући у виду да је на овај описани начин повређен закон на штету окривљеног АА, Врховни касациони суд је укинуо другостепено решење и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање, да би у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донео правилну, јасну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци пресуде на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. Закона о прекршајима.

Записничар – саветник                                                                                                                           Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                          Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић