Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 41/2015
15.09.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у предмету окривљенoг Д.П., због прекршаја из члана 6. став 2. Закона о јавном реду и миру и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног Д.П., поднетом против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Крушевцу Пр 3147/13 од 30.03.2015. године, у седници већа одржаној дана 15.09.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљенoг Д.П., поднет против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Крушевцу Пр 3147/13 од 30.03.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Правноснажном пресудом Прекршајног суда у Крушевцу Пр 3147/13 од 30.03.2015. године окривљени Д.П. оглашен је кривим због прекршаја из члана 6. став 2. Закона о јавном реду и миру и због прекршаја из члана 35. став 1. тачка 1. а у вези става 2. Закона о оружју и муницији, па је, након што су му утврђене појединачне новчане казне и то за прекршај из члана 6. став 2. Закона о јавном реду и миру у износу од 6.000,00 динара, а за прекршај из члана 35. став 1. тачка 1. а у вези става 2. Закона о оружју и муницији у износу од 5.000,00 динара, осуђен на јединствену новчану казну у износу од 11.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико окривљени у остављеном року не плати новчану казну иста ће се заменити казном затвора и то тако што ће се за сваких 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити краћа од једног дана нити дужа од 60 дана. Поред изречене новчане казне за почињени прекршај из тачке 2. изреке пресуде, према окривљеном је изречена и обавезна заштитна мера из члана 35. став 2. Закона о оружју и муницији – трајног одузимања без накнаде предмета описаног у потврди о привремено одузетим предметима од 18.05.2013. године и то: једна метална сатара са једном пластичном корицом, светло жуте боје, која се по правноснажности пресуде има уништити. Истом пресудом окривљени је обавезан да на име трошкова поступка - паушала плати износ од 500,00 динара, под претњом принудног извршења.
Против наведене правноснажне пресуде захтев за заштиту законитости поднео је окривљени Д.П. због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде закона, због одлуке о казни и због одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Врховни касациони суд побијану пресуду у целости укине.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости окривљеног Д.П., па је нашао:
Захтев је недозвољен.
Наиме, одредбом члана 285. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/2013) прописано је да захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
Како је, дакле, сходно цитираној одредби члана 285. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/2013) за подношење захтева за заштиту законитости против правноснажне пресуде прекршајног суда искључиво овлашћен Републички јавни тужилац, то је Врховни касациони суд нашао да окривљени није овлашћен да поднесе захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке, због чега је захтев за заштиту законитости окривљеног Д.П., као недозвољен одбацио.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 285. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/2013), Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа судија
Јелена Петковић-Милојковић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.