
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 48/2015
03.12.2015. година
Београд
У ИМА НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног М.И., због прекршаја из члана 333. став 1. тачка 29) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 453/15 од 25.11.2015. године, поднетом против правноснажних одлука: решења МУП РС, ПУ Ужице, Одељење саобраћајне полиције, Одсек за вођење прекршајног поступка Уп 2232/13 од 10.08.2015. године и пресуде Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу Пржу 2449/15 од 16.09.2015. године, у седници већа одржаној 03.12.2015. године, донео је
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 453/15 од 25.11.2015. године, па СЕ ПРЕИНАЧУЈУ правноснажне одлуке: решење МУП РС, ПУ Ужице, Одељење саобраћајне полиције, Одсек за вођење прекршајног поступка Уп 2232/13 од 10.08.2015. године и пресуда Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу Пржу 2449/15 од 16.09.2015. године, тако што се, на основу члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр.65/2013), прекршајни поступак против окривљеног М.И. због прекршаја из члана 333. став 1. тачка 29) Закона о безбедности саобраћаја на путевима ОБУСТАВЉА.
Трошкове прекршајног поступка сноси суд.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем МУП РС, ПУ Ужице, Одељење саобраћајне полиције, Одсек за вођење прекршајног поступка Уп 2232/13 од 10.08.2015. године, окривљени М.И. је оглашен кривим да је учинио прекршај из члана 333. став 1. тачка 29) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, за који је кажњен новчаном казном у износу од 5.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од петнаест дана од правноснажности решења, а истовремено је одређено да ако окривљени наведену казну не плати у остављеном року исту ће му надлежни прекршајни суд извршити тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, односно у конкретном случају пет дана затвора. Окривљени је обавезан да плати трошкове прекршајног поступка у паушалном износу од 500,00 динара, у истом року који му је остављен за плаћање новчане казне, под претњом принудног извршења.
Пресудом Прекршајног апелационог суда – одељење у Крагујевцу Пржу 2449/15 од 16.09.2015. године потврђено је решење МУП РС, ПУ Ужице, Уп 2232/13 од 10.08.2015. године, а жалба окривљеног М.И. је одбијена као неоснована.
Републички јавни тужилац је против наведених правноснажних одлука подигао захтев за заштиту законитости Птз 453/15 од 25.11.2015. године због повреде члана 235. став 1. тачка 3) у вези члана 76. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр.101/05, 116/08 и 111/09), са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане одлуке тако што ће обуставити прекршајнии поступак против окривљеног М.И. услед наступања застарелости прекршајног гоњења, у смислу чана 76. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр.101/05, 116/08 и 111/09).
Врховни касациони суд је након што је о седници већа обавестио Републичког јавног тужиоца у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, („Службени гласник РС“ бр.65/2013), одржао седницу већа, па је по оцени навода у захтеву нашао:
Захтев за заштиту законитости је основан.
Чланом 340. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр.65/2013) је прописано да ће се прекршајни поступци започети до дана почетка примене овог закона окончати по одредбама Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр.101/05, 116/08 и 111/09), па се у овом прекршајном поступку, с обзиром да је исти покренут закључком МУП РС ПУ Ужице Уп 2232/13 од 17.01.2014. године, законитост побијаних правноснажних одлука мора оцењивати у складу са Законом о прекршајима („Службени гласник РС“ бр.101/05, 116/08 и 111/09), (у даљем тексту раније важећи Закон о прекршајима).
По налажењу овог суда, основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане одлуке донете уз повреду материјалног прекршајног права у смислу члана 235. став 1. тачка 3) у вези члана 76. став 1. раније важећег Закона о прекршајима, јер је у конкретном случају наступила релативна застарелост кривичног гоњења окривљеног М.И., будући да од дана покретања прекршајног поступка 17.01.2014. године, па до доношења првостепеног решења 10.08.2015. године, није предузета ниједна процесна радња ради гоњења учиниоца прекршаја.
Наиме, из списа предмета произилази да је закључком МУП РС, ПУ Ужице, Одељење саобраћајне полиције, Одсек за вођење прекершајног поступка УП 2232/13 од 17.01.2014. године покренут прекршајни поступак против окривљеног М.И. због прекршаја из члана 333. став 1. тачка 29) ЗОБС, након чега је донето побијано првостепено решење 10.08.2015. године којим је окривљени за предметни прекршај оглашен кривим.
Одредбом члана 76. став 1. раније важећег Закона о прекршајима је прописано да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, док је савом 3. истог члана прописано да се застаревање прекида сваком процесном радњом надлежног органа која се предузима ради гоњења учиниоца прекршаја, а ставом 4. истог члана је прописано да после сваког прекида застаревање почиње поново да тече.
Полазећи од наведеног и цитираних законских одредби, по оцени Врховног касационог суда, а како у конкретном прекршајном поступку није предузета ниједна процесна радња ради гоњења учиниоца прекршаја у периоду од 17.01.2014. године па до 10.08.2015. године, дакле у периоду дужем од годину дана, то је, сходно одредби члана 76. став 1. раније важећег Закона о прекршајима, 17.01.2015. године наступила релативна застарелост за вођење предметног прекршајног поступка. С тим у вези, по налажењу овог суда, побијане правноснажне одлуке су донете уз повреду одредбе члана 235. став 1. тачка 3) у вези члана 76. став 1. раније важећег Закона о прекршајима.
Због свега наведеног, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и преиначио побијане правноснажне одлуке, тако што је обуставио прекршајни поступак против окривљеног М.И., због прекршаја из члана 333. став 1. тачка 29) Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
С обзиром на овако донету одлуку, Врховни касациони суд је на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр.65/2013), одлучио да трошкове прекршајног поступка сноси суд.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4, у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/13), одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.