У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирољуба Томића, Гордане Којић, Татјане Вуковић и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Јеленом Паравиња, као записничарем, у привредно-казненом поступку против окривљених Work & Care d.о.о. Београд, као правног лица и АА, као одговорног лица, због привредног преступа из члана 585. став 1. тачка 1) и став 2. Закона о привредним друштвима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца КТЗ бр. 766/24 од 28.10.2024. године, поднетом против правноснажних решења Привредног суда у Београду 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године и Пкв 27/2024 од 25.04.2024. године, у седници већа одржаној дана 03.12.2024. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца КТЗ бр. 766/24 од 28.10.2024. године, па се УКИДАЈУ правноснажна решења Привредног суда у Београду 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године и Пкв 27/2024 од 25.04.2024. године и предмет враћа Привредном суду у Београду на поновни поступак..

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Привредног суда у Београду 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен захтев браниоца окривљених адвоката Бошка Милића, за накнаду трошкова привредно-казеног поступка на име награде и накнаде трошкова за заступање у износу од 182.250,00 динара, док је у преосталом делу захтев одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, наложено је рачуноводству Привредног суда у Београду да наведени износ исплати на начин и у року ближе означеном изреком решења.

Решењем Привредног суда у Београду Пкв 27/2024 од 25.04.2024. године, жалба браниоца окривљених адвоката Бошка Милића, изјављена против решења Привредног суда у Београду 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године је одбијена као неоснована.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је Врховни јавни тужилац под бројем КТЗ бр. 766/24 од 28.10.2024. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП и то члана 441. став 4. ЗКП у вези са чланом 261. став 1. и 2. и члана 265. став 1. ЗКП у вези са Тарифним бројем 9, 10, 12. и 79. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, у вези са чланом 56. и 155. Закона о привредним преступима, те битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и укине побијана решења и предмет врати на поновну одлуку Привредном суду у Београду.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљених адвокату Бошку Милићу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца је основан.

Врховни јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује да су побијаним правноснажним решењима учињене повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези са чланом 261. став 1. и став 2. и чланом 265. став 1. ЗКП у вези са Тарифним бројем 9, 10, 12. и 79. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, у вези са чланом 56. и 155. Закона о привредним преступима и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Из списа произилази да је решењем Привредног суда у Београду Пк 144/19 од 12.01.2023. године обустављен привредно-казнени поступак против окривљеног Work & Care d.о.о. Београд, као правног лица и окривљене АА, као одговорног лица, због привредног преступа из члана 585. став 1. тачка 1) и став 2. Закона о привредним друштвима, по оптужном предлогу Првог основног јавног тужиоца у Београду Кп 57/18 од 25.12.2018. године и одлучено да трошкови привредно-казненог поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Решењем Привредног суда у Београду 4Пк.бр.144/19 од 03.03.2023. године усвојен је захтев браниоца окривљених, адвоката Бошка Милића за исплату трошкова поступка у износу од 47.250,00 динара, док је захтев у преосталом делу одбијен као неоснован. На наведено решење жалбу је изјавио бранилац окривљених, адвокат Бошко Милић и иста је одбијена решењем Привредног суда у Београду Пкв.бр.27/23 од 12.04.2023. године. Врховни јавни тужилац је против наведених решења поднео захтев за заштиту законитости који је Врховни суд пресудом Кзз П 16/23 од 07.11.2023. године усвојио као основан, укинуо правноснажна решења и предмет вратио Привредном суду у Београду на поновни поступак.

Бранилац окривљених адвокат Бошко Милић дана 08.03.2024. године поднео је Привредном суду у Београду захтев за накнаду трошкова који су настали ангажовањем браниоца и то на име: приступа на девет неодржаних главних претреса, приступа на одржане претресе, увида у списе, састав поднеска од 07/08.12.2022. године, састава захтева за трошкове поступка, жалбе на решење о трошковима и на име иницијативе Републичком јавном тужиоцу за подношење захтева за заштиту законитости, са увећањем од 50% на име заступања другог окривљеног по основу Тарифног броја 12.

Привредни суд у Београду је решењем 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године делимично усвојио захтев браниоца окривљених за накнаду трошкова привредно- казненог поступка на име награде и накнаде трошкова за заступање у износу од 182.250,00 динара и то на име састава жалбе на решење о трошковима од 15.03.2023. године и на име иницијативе Републичком јавном тужиоцу за подношење захтева за заштиту законитости од 05.06.2023. године, увећане за 50% због заступања више странака, док је у преосталом делу захтев одбијен као неоснован.

Одлучујући о жалби браниоца окривљених – адвоката Бошка Милића, изјављеној против решења Привредног суда у Београду 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године Привредни суд у Београду је решењем Пкв 27/2024 од 25.04.2024. године одбио жалбу као неосновану.

Привредни суд у Београду решењима 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године и Пкв 27/2024 од 25.04.2024. године повредио је закон на штету окривљених и то одредбе члана 441. став 4. ЗКП у вези са чланом 261. став 1. и став 2. тачка 7 ) и чланом 265. став 1 ЗКП у вези са Тарифним бројем 9., 10.,12. и 79. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, у вези са чланом 56. и 155. Закона о привредним преступима, а учињена је и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер су разлози решења потпуно нејасни и у знатној мери противречни и јер постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима решења о садржини записника и самих тих записника, због чега није могуће испитати њихову законитост и правилност. Наиме, Привредни суд у Београду је решењима 4Пк.бр. 144/2019 од 28.03.2024. године и Пкв 27/2024 од 25.04.2024. године, супротно примедбама из пресуде Врховног суда Кзз П 16/23 од 07.11.2023. године, донео исту одлуку као и решењима 4Пк.бр.144/19 од 03.03.2023. године и Пкв.бр.27/23 од 12.04.2023. године.

Увидом у спис Привредног суда у Београду 4Пк.бр. 144/19 произилази да су главни претреси дана 22.10.2020. године и 27.01.2021. године одржани, али је првостепени суд повредио закон у смислу члана 441. став 1. ЗКП у вези са тарифним бројем 10. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, налазећи да браниоцу не припада накнада трошкова на име приступа тим претресима. Првостепени суд образлаже своју одлуку наводима да на наведене главне претресе нису приступили представник окривљеног правног лица ни окривљено лице које бранилац заступа, те да су наведени трошкови настали, јер су их окривљени скривили, сходно члану 263. ЗКП.

Међутим дати разлози су нејасни и у супротности са записницима о главном претресу од 22.10.2020. године и 27.01.2021. године из којих произилази да је суд донео решење да се наведени главни претреси одрже и да су на претресима у присуству браниоца окривљених испитани сведоци те је стога нејасно о каквим се скривеним трошковима ради. Поред наведеног разлози образложења побијаних решења, који се односе на одлуку да бранилац нема право на накнаду трошкова за претресе на које нису приступили окривљени које он заступа „јер самим тим није предузимао радње ради одбране окривљених“, као и да присуство окривљених представља процесни услов за одржавање претреса, су супротни не само одредби члана 111. став 2. Закона о привредним преступима, већ и садржини записника о главним претресима од 22.10.2020. године и 27.01.2021. године, који су одржани у одсуству представника правног лица и окривљеног одговорног лица у правном лицу - у складу са решењем суда и на којима је бранилац предузимао радње које представљају стручну помоић у одбрани окривљених.

Такође су нејасни и у знатној мери противречни разлози суда који се односе на непризнавање браниоцу трошкова за заступање на неодржаном главном претресу дана 19.11.2020. године обзиром да из записника о главном претресу од 19.11.2020. године, произилази да је бранилац окривљених приступио (а не адвокатски приправник, како се то у образложењу решења наводи), а да је претрес одложен због недоласка сведока, што се не може приписати у кривицу окривљенима, а на шта се основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених указује.

Разлози који се односе на трошкове састава поднеска од 08.12.2022. године и на име увида у списе дати на страни 4 образложења првостепеног и страни 2 другостепеног решења, за које суд налази да нису били нужни, односно да „нису образложени поднесци сходно чему нису били нужни и неопходни за вођење поступка“, су нејасни. Одредбом става 1. Тарифног броја 79. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, браниоцу припада награда на име увида у списе, као и награда за састављање осталих поднесака, сходно одредби став 2. Тарифног броја 9 Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката. Суд је одлуком да браниоцу не припада награда на име састава наведених поднесака учинио повреду закон из члана 441. став 4. ЗКП и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2 тачка 2) ЗКП, обзиром да разлози суда да се не ради о образложеним поднесцима и да се не могу сматрати образложеном писаном одбраном, не само што не представљају оцену нужности предузимања ових радњи, већ су и потпуно нејасни и у знатној мери противречни.

Повреда одредбе члана 441. став 4. ЗКП на штету окривљеног постоји и у делу одлуке којом браниоцу није призната награда на име састава трошковника од 25.01.2023. године, оценом суда да такав захтев није био нужан и неопходан, и да је бранилац трошкове могао тражити приликом предузимања било које радње пред судом. Наиме, браниоцу припада награда за састављање поднеска којим тражи поступање суда ради остваривања права на накнаду трошкова који припадају окривљеном, а наведени захтев за накнаду трошкова спада у остале поднеске и представља поднесак у ширем смислу, због чега сходно Тарифном броју 9. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката има право на накнаду трошкова на име награде браниоцу за састављање захтева за накнаду трошкова поступка привредних преступа. Поред наведеног, а имајући у виду да је привредно- казнени поступак у конкретном случају обустављен решењем Привредног суда у Београду 4Пк.бр. 144/2019 од 12.01.2023. године, услед одустанка јавног тужиоца, потпуно су нејасни разлози из другостепеног решења да састављање оваквог захтева није била нужна процесна радња, већ да је трошкове поступка бранилац могао тражити приликом предузимања било које процесне радње пред судом чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Врховни суд налази да су основани наводи из захтева да су разлози образложења првостепеног решења да о свим наведеним трошковима већ једном одлучено решењем Привредног суда у Београду од 03.03.2023. године и од 12.04.2023. године нејасни, јер су наведена правноснажна решења укинута пресудом Врховног суда Кзз П 16/2023 од 07.11.2023. године и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Имајући у виду све наведено, Врховни суд је применом одредбе члана 492 став 1. тачка 1) ЗКП усвајањем предметног захтева за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца укинуо побијана решења и предмет вратио Привредном суду у Београду на поновни поступак, како би имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди донео јасну, правилну и на закону засновану одлуку.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа – судија

Јелена Паравиња, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић