Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1013/2021
09.11.2021. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Невенке Важић и Радмиле Драгичевић Дичић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА - адвоката Стевана Обренова и адвоката Гордане Вржине, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду К. 32/14 од 24.11.2020. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 95/21 од 29.04.2021. године, у седници већа одржаној 09.11.2021. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ, као основан, захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА - адвоката Стевана Обренова и адвоката Гордане Вржине, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, па се ПРЕИНАЧУЈУ правноснажне пресуде Вишег суда у Новом Саду К. 32/14 од 24.11.2020. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 95/21 од 29.04.2021. године, тако што Врховни касациони суд, окривљеног АА, са личним подацима као у списима предмета, на основу члана 423. тачка 1) Законика о кривичном поступку у вези члана 234. Кривичног законика
ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ
што је:
у временском периоду од 28.08.2008. године до 22.10.2008. године у ..., способан да схвати значај свог дела и управља својим поступцима, свестан свог дела и хтео његово извршење, као директор и већински власник капитала у ДОО „Агровојводина Паланка“ из Бачке Паланке („Друштво“) злоупотребио положај одговорног лица које има у том правном лицу у намери да за себе прибави противправну имовинску корист у износу преко 1.500.000,00 динара, на тај начин што је дао налог ББ, председнику Скупштине Друштва, у односу на кога је кривични поступак обустављен решењем Вишег суда у Новом Саду, К-174/17 од 02.11.2017. год., да организује Скупштину Друштва дана 28.08.2008. године на којој је донета одлука о улагању додатних, неновчаних улога по основу права и рада, на којој није био присутан нико од осталих чланова Друштва, након чега је окривљени доставио Скупштини Друштва 5 (пет) уговора, по којима би кроз наводно лични рад и права унео у Друштво неновчани капитал у износу од 200.000 евра у динарској противвредности, иако је знао да фактичког улагања није било, да би на Скупштини организованој дана 14.10.2008. године, такође у одсуству осталих чланова Друштва, била усвојена Одлука о повећању основног капитала Друштва улагањем додатног неновчаног улога по основу права и рада члана Друштва, окр. АА, коју је потписао ББ, као председник Скупштине, иако претходно није утврђена вредност неновчаних улога споразумом чланова Друштва, сходно чл. 14. ст. 2. Закона о привредним друштвима, нити се радило о извршеном раду и пруженим услугама Друштву, у смислу чл. 110. тачка 1. Закона о приврдним друштвима, већ о будућем раду и услугама, на основу које Одлуке је Агенција за привредне регистре дана 22.10.2008. године донела решење о примени оснивачког капитала, на који начин је удео окривљеног у капиталу друштва увећан са дотадашњих 51% на 73,15%, односно за 57.448,27 ЕУР, што је по просечном курсу за 2008. г. износило 4.678.615,83 динара, који износ представља износ противправне имовинске користи коју је окривљени прибавио за себе, чиме је истовремено оштетио остале чланове Друштва и то ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ, при чему је знао да је његово дело забрањено.
- чиме би извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. Кривичног законика.
Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Оштећени ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ се ради остваривања имовинскоправног захтева упућују на парнични поступак.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Новом Саду К. 32/14 од 24.11.2020. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и одређено је да ће се иста извршити тако што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује и то у ..., улица ... бр. .. са електронским надзором, а уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне издржи у затвору. Одлучено је о имовинскоправном захтеву оштећених и трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 95/21 од 29.04.2021. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Новом Саду К. 32/14 од 14.11.2020. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног АА - адвокат Стеван Обренов и адвокат Гордана Вржина, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине или исте преичани и окривљеног ослободи од оптужбе.
Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног Републичком јавном тужиоцу на основу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, након разматрања списа предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет и оцене навода у захтеву нашао:
Основано се поднетим захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног указује да је побијаним правноснажним пресудама повређен кривични закон из члана 439. тачка 1. ЗКП, на штету окривљеног АА, с обзиром да дело за које је окривљени правноснажно оглашен кривим није кривично дело, јер изрека првноснажне пресуде не садржи све битне елементе кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ.
Кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 1. КЗ чини одговорно лице које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету. У члану 234. ставу 3. КЗ прописано је да ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од 1.500.000,00 динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Стога, радња извршења наведеног кривичног дела се може предузети на три алтернативно прописана начина и то: искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности.
Одредбом члана 424. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да ће пресуду у којој се оптужени оглашава кривим (осуђујућој пресуди) суд изрећи за које дело се оглашава кривим, уз назначење чињеница и околности које чине обележја кривичног дела, као и оних од којих зависи примена одређене одредбе кривичног закона.
Из списа предмета произилази, да у изреци побијане првостепене пресуде Вишег суда у Новом Саду К. 32/14 од 24.11.2020. године нису наведена сва законом прописана битна обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. КЗ. Из чињеничног описа произилази да је окривљени АА у време, месту и на начин ближе описаним у изреци побијане пресуде „злоупотребио положај одговорног лица“, без означења било које од три алтернативно прописане радње извршења овог кривичног дела (искоришћавањем свог положаја и овлашћења; прекорачењем граница свог овлашћења; невршењем своје дужности).
Како, сходно изнетом, по оцени Врховног касационог суда, опис дела дат у изреци правноснажне пресуде не садржи радњу извршења, као објективно законско обележје кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени правноснажном пресудом оглашен кривим, то је овај суд нашао да је, на штету окривљеног АА повређен кривични закон из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер дело из чињеничног описа изреке побијане правноснажне пресуде није кривично дело, а како се то основано захтевом за заштиту законитости указује.
Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је окривљеног АА, на основу одредбе члана 423. тачка 1) ЗКП ослободио од опутжбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ, а како је то наведено у изреци ове пресуде.
Поред наведеног, овај суд је имао у виду и, остале наводе захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног, али их, при овако заузетом ставу, није посебно образлагао, јер су исти без утицаја на одлучивање.
Како је Врховни касациони суд окривљеног АА, на основу одредбе члана 423. тачка 1) ЗКП ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ, то је сходно одредби члана 265. став 1. ЗКП одлучио да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских средстава суда, а на основу члана 258. став 3. ЗКП донео одлуку и оштећене упутио да имовинскоправни захтев могу остваривати у парничном поступку.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар – саветник Председник већа – судија
Ирина Ристић, с.р. Бата Цветковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић