Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 314/19 од 21.05.2019.године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Александра Нинковића и потврђена је пресуда Вишег суда у Пожаревцу 2К.25/18 од 14.02.2019.године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Александра Нинковића - адвокат Александар Бусарац, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да укине у целини пресуде Вишег суда у Пожаревцу 2К.25/18 од 14.02.2019. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 314/19 од 21.05.2019. године и предмет врати на поновно суђење првостепеном суду или да укине само другостепену пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи наведене правноснажне пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног Александра Нинковића у поднетом захтеву истиче да се побијане правноснажне пресуде заснивају на доказима на којима се по одредбама ЗКП не могу заснивати и то на потврди о привремено одузетим предметима ЕОП.бр.106/16 од 14.07.2016.године, доказној радњи претресања возила и ДНК-а вештачењу биолошких трагова, а који се не могу користити као доказ у кривичном поступку. Као разлог незаконитости наведене потврде о привремено одузетим предметима бранилац окривљеног истиче да је окривљени потврду потписао без присуства браниоца и у својству грађанина, а што произилази из исказа сведока АА и ББ, с тим што су окривљеном, како је пре одузимања предмета био ухапшен и то у 23,40 часова, а што произилази из решења о задржавању КУ.бр.834/16, ЛС 86/16 од 14.07.2016. године, одмах морала бити саопштена права да је у смислу члана 149. став 1. ЗКП ослобођен од дужности предаје предмета и права из члана 68. став 1. и 2. ЗКП и члана 69. ЗКП, између осталог и право на браниоца, а која права му нису саопштена што јасно произилази из наведене потврде. Поред тога, као разлог незаконитости доказне радње претресања возила коју су предузела овлашћена службена лица полиције, бранилац окривљеног наводи да ова доказна радња није спроведена у складу са одредбом члана 160. ЗКП, јер о предузетом претресању возила, које је вршено без наредбе суда, није поднет извештај судији за претходни поступак, нити је сачињен записник или службена белешка сходно члану 158. ЗКП, док је ДНК-а вештачење биолошких трагова по ставу браниоца незаконито из разлога јер је исто вршено на основу претходно незаконито спроведених доказних радњи.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП је указивао бранилац окривљеног Александра Нинковића - адвокат Слободан Цветановић у жалби изјављеној против првостепене пресуде Вишег суда у Пожаревцу 2К.25/18 од 14.02.2019.године, а које жалбене наводе је Апелациони суд у Крагујевцу као другостепени оценио неоснованим и о томе на страни 3. другостепене пресуде Кж1 314/19 од 21.05.2019.године изнео аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Дакле, како се, и по оцени овога суда, доказна радња прегледа возила сматра законито спроведеном радњом на основу члана 286. став 1. и 2. ЗКП, а потврда о привремено одузетим предметима ЕОП.бр.106/16 од 14.07.2016.године сматра законитим доказом на коме се пресуда може заснивати, то су, по налажењу Врховног касационог суда, неосновани и наводи захтева браниоца окривљеног у делу у којем истиче да незаконит доказ представља ДНК-а вештачење биолошких трагова из разлога јер је исто вршено на основу претходно по ставу браниоца незаконито спроведених радњи.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Александра Нинковића - адвоката Александра Бусарца, на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                        Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић