.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1054/2018
24.09.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Радослава Петровића, Мирољуба Томића, Маје Ковачевић- Томић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Наташом Бањац, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Војина Голијанина из ..., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину 1К 281/17 од 21.03.2018. године и Вишег суда у Зрењанину 3Кж1.98/18 од 31.05.2018. године, у седници већа одржаној дана 24.09.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Војина Голијанина, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину 1К 281/17 од 21.03.2018. године и Вишег суда у Зрењанину 3Кж1.98/18 од 31.05.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зрењанину 1К 281/17 од 21.03.2018. године, окривљени АА оглашен је кривим за кривично дело недавање издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика (КЗ) и изречена му је условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 6-шест месеци која се неће извршити уколико окривљени у року од 2-две године након правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Истом пресудом, окривљеном је изречен специјалан услов и обавезан је да у року од 1-једне године од дана правносажности пресуде оштећеној ББ исплати износ од 320.000,00 динара на име заосталих рата за издржавање, а уколико окривљени не исплати утврђени новчани износ у датом року, условна осуда ће се опозвати, а затворска казна извршити. Окривљени је обавезан на плаћање суду паушала у износу од 5.000,00 динара и трошкова кривичног поступка у износу од 24.160,00 динара у року од 15 дана након правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док ће о трошковима пуномоћника оштећене суд одлучити посебним решењем.
Виши суд у Зрењанину, пресудом 3Кж1.98/18 од 31.05.2018. године, одбио је као неосновану жалбу браниоца окривљеног и пресуду Основног суда у Зрењанину 1К 281/17 од 21.03.2018. године, потврдио.
Бранилац окривљеног АА, адвокат Војин Голијанин, поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину 1К 281/17 од 21.03.2018. године и Вишег суда у Зрењанину 3Кж1.98/18 од 31.05.2018. године, због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости, укине наведене пресуде нижестепених судова и предмет врати на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је недозвољен.
Бранилац окривљеног у захтеву истиче да је побијаним правноснажним пресудама учињена повреда закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, тиме што није примењена одредба члана 195. став 2. Кривичног законика која прописује да се неће казнити учинилац дела ако из оправданих разлога није давао издржавање, јер о постојању таквих разлога на страни окривљеног стоје одговарајући докази у списима предмета.
Међутим, иако бранилац окривљеног формално као разлог подношења захтева истиче повреду закона због постојања околности које искључују постојање кривичног дела у питању, наводима захтева да немогућност запослења окривљеног преко Националне службе за запошљавање које одговара здравственом стању и радној способности окривљеног и непоседовање довољних средстава и за сопствено издржавање окривљеног који се издржава од социјалне помоћи и помоћи родбине, представљају оправдане разлоге за недавање издржавања оштећеној ББ од стране окривљеног, у суштини се оспоравају, тим наводима захтева супротна чињенична утврђења и закључци суда у погледу постојања радне способности и могућности окривљеног да доприноси издржавању оштећене.
Како, према одредбама члана 485. став 4. ЗКП, чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди није предмет разматрања од стране Врховног касационог суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле, ни дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, преко браниоца (члан 485. став 4. ЗКП), то је овај суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА оценио као недозвољен.
Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Наташа Бањац,с.р. Бата Цветковић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
