Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.3499/13 од 22.05.2014. године, у односу на окривљеног И.Н., преиначена је само у делу одлуке о казни пресуда Вишег суда у Краљеву К бр.95/11 од 28.03.2013. године, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу окривљеном утврдио појединачне казне затвора за кривична дела за које је првостепеном пресудом оглашен кривим и то за кривично дело примање мита из члана 367. став 2. КЗ у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. КЗ, у трајању од три месеца па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од седам месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 08.07.2011. године до 25.07.2011. године, док је у преосталом делу, између осталих, жалба браниоца окривљеног И.Н., одбијена као неоснована и првостепена пресуда у преосталом делу потврђена.

Бранилац окривљеног И.Н., адвокат Д.С. поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 369. став 1. тачка 4. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', бр. 70/02 ... (''Службени гласник РС'' 58/04 ... 72/09) који је био на снази у време доношења првостепене пресуде, а из образложења захтева произилази да бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП. Бранилац окривљеног И.Н. је предложио да Врховни касациони суд укине првостепену и другостепену пресуду у делу који се односи на кривично дело примање мита из члана 367. став 2. КЗ и предмет врати на поновну одлуку Вишем суду Краљеву, с тим да се нови поступак одржи пред потпуно измењеним већем или да у наведеном делу побијане пресуде преиначи и окривљеног И.Н. огласи кривим за кривично дело примање мита из члана 367. став 4. КЗ.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног И.Н. је неоснован.

Бранилац окривљеног И.Н. у захтеву наводи да је у побијаним пресудама повређен закон на штету окривљеног И.Н. у делу који се односи на кривично дело примање мита из члана 367. став 2. КЗ за које је окривљени првостепеном пресудом оглашен кривим, јер из радњи извршења кривичног дела описаних у изреци првостепене пресуде произилази да је окривљеног требало огласити кривим за кривично дело примање мита из члана 367. став 4. КЗ, јер се у конкретном случају ради о неправом пасивном подмићивању.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног И.Н. истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу дао јасне и довољне разлоге да се у радњама окривљеног И.Н. ближе описаним под тачком осам изреке првостепене пресуде стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела примања мита из члана 367. став 2. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 492. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из напред наведених разлога Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                           Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                    Драгиша Ђорђевић, с.р.