Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, достављен браниоцу окривљеног, адв. Д.В., Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је неоснован.

Тужилац у захтеву најпре указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, јер су разлози првостепене пресуде противречни изреци, с обзиром на то да је суд окривљеног ослободио од оптужбе јер није доказано да је учинио кривично дело за које је оптужен, а из образложења произилази да је ослобођен зато што дело за које је оптужен није кривично дело. Осим тога, иста битна повреда одредаба кривичног поступка, према захтеву, учињена је и другостепеном пресудом, јер нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања.

Супротно изнетим наводима захтева првостепени суд је у разлозима пресуде јасно навео да окривљеног Р.Ј. ослобађа од оптужбе јер није доказано да је извршио кривично дело примање мита из члана 367. став 2. КЗ, што представља разлог за ослобађање од оптужбе по члану 423. став 1. тачка 2. ЗКП. С тим у вези првостепени суд је детаљно образложио да делатност коју је окривљени обављао у име и за рачун власника коцкарнице није повезана са његовом службеном дужношћу коју је вршио као службеник полиције у оквиру свог службеног овлашћења. Из тога, по оцени овог суда, произилази да окривљени у конкретном случају није обављао радњу коју је био дужан да обави у оквиру свог службеног овлашћења, па с тим у вези ни новчани износ који је окривљени примио, не може се сматрати поклоном или другом коришћу у смислу члана 367. став 2. КЗ, већ накнадом за делатност коју је обављао за потребе власника коцкарнице.

Тачно је да обезбеђење објеката спада у круг службених овлашћења полицијских службеника, али у конкретном случају, окривљени није радио у оквиру своје службене дужности, већ по посебном договору са власником коцкарнице да обезбеђује његов објекат, изван свог посла, радног времена, делокруга и оквира своје службене дужности.

Друго је питање да ли је окривљени тиме повредио дисциплинску одговорност односно деловао супротно одредбама Закна о полицији, међутим, то је предмет дисциплинског поступка који је вођен према окривљеном.

Према томе, првостепени суд је правилно закључио да нема доказа да поступање окривљеног у конкретном случају представља радње извршења кривичног дела примање мита из члана 367. став 2. КЗ и правилно га, на основу члана 432. став 1. тачка 2. ЗКП ослободио од оптужбе, о чему је дао јасне и непротивречне разлоге. Овим питањем детаљно се бавио и другостепени суд, који је у својој пресуди такође дао довољне разлоге које Врховни касациони суд прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује. Стога Врховни касациони суд наводе захтева о учињеној битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, оцењује неоснованим.

Захтев за заштиту законитости неоснован је и у делу којим се указује на повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП. С тим у вези у захтеву се наводи да су погрешно првостепени и другостепени суд закључили да радњама окривљеног нису остварена обележја кривичног дела примање мита из члана 367. став 2. ЗКП.

Повреда закона из члана 439. тачка 1. ЗКП постоји у случају када је кривични закон повређен у питању да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело.

Побијаним пресудама окривљени Р.Ј. није ослобођен оптужбе због тога што дело за које је оптужен није кривично дело, већ због тога што није доказано да је учинио дело за које је оптужен, па тиме није ни могла бити учињена повреда закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, на коју тужилац неосновано указује у поднетом захтеву.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца оценио у целини неоснованим и, на основу одредаба члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                            Драгиша Ђорђевић, с.р.