Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 603/18 од 21.06.2018. године, усвајањем жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначена је пресуда Вишег суда у Београду К 181/17 од 23.04.2018. године, у односу на окривљеног Вељка Емрековића само у делу одлуке о кривичној санкцији тако што је Апелациони суд у Београду овом окривљеном због два кривична дела разбојништво из члана 206. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ за коју је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврдио казну затвора у трајању од по три године након чега га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од пет година и шест месеци у које му се урачунава време проведено у притвору од 23.02.2017. године до 27.12.2017. године, док је жалба јавног тужиоца у преосталом делу, као и у односу на окривљеног АА, браниоца окривљеног Вељка Емрековића, адвоката Војислава Бабића и браниоца окривљеног АА адвоката Радета Бабовића, одбијене као неоснована а побијана пресуда у непреиначеном делу је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Вељка Емрековића, адвокат Војислав Бабић због повреде закона из члана 485. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине правноснажну пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 603/18 од 21.06.2018. године и предмет врати том суду на поновно одлучивање о изјављеним жалбама.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Вељка Емрековића, адвоката Војислава Бабића је недозвољен.

Бранилац окривљеног као разлог за подношење захтева за заштиту законитости наводи повреду закона у смислу одредбе члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, коју не опредељује навођењем конкретне повреде одредаба ЗКП, због које је, у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека, а у образложењу захтева истиче да је казна затвора у трајању од пет година и шест месеци која је изречена окривљеном Вељку Емрековићу нехумана, да не одговара сврси кажњавања, управо због тога што се окривљени налази у оном животном добу који је најважнији за њега и његову породицу, не дајући при томе разлоге због чега сматра да особите околности нису олакшавајуће околности.

По оцени Врховног касационог суда, изнетим наводима захтева оспорава се чињенично стање утврђено првостепеном а потврђено другостепеном пресудом у погледу околности од значаја за одмеравање казне, што представља чињенично питање.

Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Вељка Емрековића оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић, с.р.                                                                                                Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић