Кзз 1072/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1072/2015
23.12.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљенoг З.П., због кривичног дела тешког дела против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези са чланом 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Ж.Г., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К бр.3247/2012 од 24.02.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.397/15 од 25.06.2015. године, у седници већа одржаној дана 23. децембра 2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног З.П. – адвоката Ж.Г., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К бр.3247/2012 од 24.02.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.397/15 од 25.06.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду К бр.3247/2012 од 24.02.2015. године, окривљени З.П. оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешког дела против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези са кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, за које дело му је применом одредаба чланова 64, 65. и 66. КЗ изречена условна осуда тако што је окривљеном утврђена казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од 4 године од правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.

Истом пресудом, на основу члана 297. став 5. КЗ у вези са чланом 78, 79, 80. и 86. КЗ, према окривљеном је изречена мера безбедности забране управљањем моторним возилом „Б“ категорије у трајању од једне године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, а на основу члана 264. став 1. ЗКП у вези са чланом 261. став 2. тачка 7. ЗКП, окривљени је обавезан да суду надокнади трошкове кривичног поступка у укупном износу од 109.297,30 динара у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.397/15 од 25.06.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Новом Саду и браниоца окривљеног З.П., а пресуда Основног суда у Новом Саду К бр.3247/2012 од 24.02.2015. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног З.П. – адвокат Ж.Г., због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), конкретно због повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, те због повреде одредаба члана 419. КЗ и погрешне примене члана 47. став 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде или само пресуду Апелационог суда у Новом Саду, а предмет врати на поновно суђење или на поновно доношење одлуке по жалби.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета и захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, уколико није поднет у року из члана 485. ст. 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. истог законика, прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. Законика о кривичном поступку.

Према доставници која се налази у списима предмета, окривљени З.П. je другостепену одлуку – пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.397/15 од 25.06.2015. године, примио дана 31.07.2015. године, те је сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, рок за подношење захтева за заштиту законитости у конкретном случају истицао дана 30.08.2015. године.

Како је бранилац окривљеног З.П. - адвокат Ж.Г. захтев за заштиту законитости поднео путем поште, препорученом пошиљком, дана 16.10.2015. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног одбацио као неблаговремен, обзиром да је поднет након законом прописаног рока.

Са свега изложеног, а на основу одредаба чланa 487. став 1. тачка 1. ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                         Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                    Невенка Важић, с.р.