Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, али га није обавестио о седници већа као ни браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, те је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Бранилац окривљеног З.М., у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се заснивају на доказу на коме се по одредбама ЗКП, пресуда не може заснивати и то на исказу сведока С.Ј., имајући у виду да овај сведок није испитан на главном претресу, нити је извођење тог доказа било предложено од стране јавног тужиоца, односно браниоца окривљеног, већ је наведени сведок испитан у претходном поступку од стране Вишег јавног тужиоца у Пожаревцу, па се самим тим, према наводима захтева, на овом доказу пресуда не може заснивати.

Врховни касациони суд налази да је тачан навод захтева браниоца окривљеног, да се побијане правноснажне пресуде заснивају на исказу сведока С.Ј., иако он није био испитан на главном претресу, што је супротно одредби члана 490. ЗКП, којом је прописано да суд заснива пресуду само на доказима, који су изведени на главном претресу.

Међутим, околност да је наведени доказ прибављен на начин супротан цитираној законској одредби, не представља самим тим битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се указује захтевом браниоца окривљеног.

Ово из разлога, што је чланом 438. став 2. тачка 1) ЗКП, прописано да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако се пресуда заснива на доказу, на коме се по одредбама тог законика не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда, у конкретном случају а па према образложењу првостепене и другостепене пресуде, произлази да је чињенично стање у погледу извршења дела утврђено на основу исказа сведока В.Б., Р.Ж., Д.С., В.С., Р.М., Д.М. и М.Т., као и на основу изведених писаних доказа, на основу којих су нижестепени судови закључили да је окривљени извршио предметно кривично дело, што, по оцени овог суда, упућује на закључак да би пресуда била донесена и без исказа наведеног сведока.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да побијаним правноснажним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, па се супротни наводи захтева браниоца окривљеног оцењују као неосновани.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                      Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                    Јанко Лазаревић,с.р.