Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву указује да је побијаним решењима Основног суда у Кикинди учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер су наведеним одлукама о трошковима кривичног поступка повређене одредбе члана 262. ЗКП.

Из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Кикинди К.бр.239/22 од 06.10.2022. године, окр.АА оглашен кривим да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. и став 1. КЗ и да му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци, која се неће извршити уколико окривљени у року од две године не изврши ново кривично дело. Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 2.000,00 динара и да Основном јавном тужилаштву у Кикинди плати износ од 28.535,00 динара на име трошкова кривичног поступка.

Оштећена ББ је преко пуномоћника - адвоката Николе Краља дана 07.11.2022. године поднела захтев за накнаду трошкова кривичног поступка у укупном износу од 39.700,00 динара, у којем је определила трошкове који се односе на награду и нужне издатке пуномоћника.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова поступка пуномоћника оштећене, првостепени суд, а затим и другостепени (одбијајући као неосновану жалбу браниоца окривљеног изјављену против првостепеног решења), је обавезао окривљеног да оштећеној исплати трошкове кривичног поступка које је имала поводом ангажовања пуномоћника у предмету Основног суда у Кикинди К.бр.239/22, у износу од 39.700,00 динара. Из образложења побијаних решења произилази да су нижестепени судови своје одлуке донели сходно члану 261. став 2. тачка 8) и 262.ЗКП, имајући при томе у виду да је окривљени правноснажном пресудом оглашен кривим и да има обавезу да оштећеној накнади трошкове кривичног поступка, које је имала поводом ангажовања пуномоћника.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП је прописано да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, а ставом 2. тачка 8) истог члана прописано је да трошкови кривичног поступка између осталог обухватају и награду пуномоћнику оштећеног.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП је прописано да у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди, одлучиће се ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе. Ставом 2. истог члана је прописано да ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац, када се ти подаци прибаве.

Имајући у виду напред наведено, Врховни касациони суд налази да су у конкретном случају, нижестепени судови поступили противно одредби члана 262. ЗКП доносећи одлуку о трошковима супротну правноснажној одлуци – пресуди Основног суда у Кикинди К.бр.239/22 од 06.10.2022. године, којом је окривљени оглашен кривим због предметног кривичног дела и обавезан на плаћање судског паушала суду у износу од 2.000,00 динара и ОЈТ у Кикинди у износу од 28.535,00 динара на име трошкова кривичног поступка. Дакле, првостепени суд је пресудом одлучио о обавези плаћања трошкова и њиховој висини у смислу члана 262. став 1. ЗКП. Према одредби члана 262. став 2. ЗКП, посебним решењем се може одлучити само о висини трошкова, а не и о обавези плаћања трошкова, јер се о тој обавези одлучује само пресудом, како императивно налаже одредба члана 262. став 1. ЗКП. У конкретном случају, о обавези плаћања трошкова оштећеној није одлучено пресудом, па је стога правноснажним решењем којим је накнадно – након доношења пресуде, обавезан окривљени да оштећеној надокнади износ од 39.700,00 динара на име ангажовања пуномоћника, повређена законска одредба члана 262. став 1. и 2. ЗКП, односно учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на шта се основано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Врховни касациони суд налази да у предметном поступку, није могуће обавезати окривљеног на плаћање трошкова оштећеној, с обзиром да је свака одлука о трошковима кривичног поступка, која је другачија од одлуке о трошковима донете у правноснажној пресуди, супротна правноснажној судској одлуци којом је већ одлучено које трошкове кривичног поступка је окривљени обавезан да плати и колики је износ тих трошкова, посебно имајући у виду што правноснажном пресудом није остављена могућност накнадног утврђивања других трошкова, чак ни њихове висине, у смислу члана 262. став 2. ЗКП.

Због учињене повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА- адвоката Страхиње Јанића, укинуо побијана решења и предмет вратио Основном суду у Кикинди на поновно одлучивање.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић