Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног М.К., адвокат М.Ћ., без навођења законског разлога за подношење захтева за заштиту законитости, а са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да укине побијану другостепену пресуду и предмет врати том суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлукe, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оценe навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да је правноснажном пресудом повређен закон, јер нижестепени судови потпуно погрешно квалификују утврђено чињенично стање. У вези са тим бранилац истиче да је другостепени суд навео да је оштећеном нанета штета у износу од 800.000,00 динара, јер му није израђена и испоручена машина за коју је извршио авансу уплату, а коју чињеницу одбрана не спори, али сматра да се у радњама окривљеног не могу стицати обележја кривичног дела из члана 234. став 2. у вези става 1. КЗ, будући да из налаза и мишљења вештака економске и машинске струке јасно произилази за шта је утрошен наведени износ новца, односно да је исти утрошен на набављање делова и материјала потребних за израду наручене машине и плаћање радника, па је потпуно нејасно у чему се огледа злоупотреба овлашћења окривљеног као директора предузећа, имајући притом у виду и да се пред Привредним судом води парница и да је то у суштини грађанско-правни однос. Бранилац истиче, да у ситуацији када је закључено да је окривљени приступио изради машине која је наручена од стране оштећеног, те да је притом пробио уговорне рокове за израду и испоруку и да је због тога вођен парнични поступак, очигледно је да намере код окривљеног као битног елемента предметног кривичног дела није било. Због свега наведеног, бранилац сматра да само наношење штете оштећеном не представља извршење кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим и да су нижестепени судови погрешно закључили да је окривљени себи прибавио противправну имовинску корист.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног цени изведене доказе током поступка и износи своје чињеничне закључке, а који чињенични закључци су другачији од оних утврђених у побијаним пресудама, односно указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде члана 440. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар–саветник                                                                                Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                            Јанко Лазаревић,с.р.