Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 327/24 од 21.05.2024. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Крагујевцу и браниоца окривљеног Душана Дугића, па је потврђена пресуда Вишег суда у Крагујевцу К.бр. 6/24 од 18.03.2024. године.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног Душана Дугића, адвокат Душко Вилотијевић, због повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан, преиначи побијане пресуде у делу изречене одлуке о казни или да наведене пресуде укине и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, бранилац окривљеног наводи да се из казнене евиденције утврђује да је окривљени више пута осуђиван, али да су му изрицане условне осуде, а не казна затвора. Једина пресуда којом је окривљеном изречена казна затвора је пресуда Вишег суда у Крагујевцу Кв. бр.128/20 од 30.06.2020. године, којом су спојене казне затвора по пресуди Вишег суда у Крагујевцу Спк.бр. 61/18 од 18.01.2019. године, којом је окривљени осуђен на казну затвора у трајању од две године и три месеца и пресуди истог суда К. бр.42/19 од 17.12.2019. године, којом је окривљени осуђен на казну затвора у трајању од једне године. По оцени браниоца, а имајући наведено у виду, нема места за примену института вишеструког поврата из члана 55а КЗ, јер окривљени није два пута осуђиван за кривична дела учињена са умишљајем на затвор од најмање једну годину, већ је, с обзиром да му је изречена јединствена казна затвора, осуђиван само једном.

Одредбом члана 55а КЗ прописано је да ће за кривично дело учињено са умишљајем, за које је прописана казна затвора, суд изрећи казну изнад половине распона прописане казне, под следећим условима: 1) ако је учинилац раније два пута осуђен за кривична дела учињена са умишљајем на затвор од најмање 1 годину; 2) ако од дана отпуштања учиниоца са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло 5 година.

Из списа предмета произилази да је окривљени Душан Дугић између осталог, осуђиван пресудама Вишег суда у Крагујевцу Спк.бр. 61/18 од 18.01.2019. године, на казну затвора у трајању од три године и три месеца због кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ и пресудом Вишег суда у Крагујевцу К.бр.42/19 од 17.12.2019. године на казну затвора у трајању од једне године, због кривичног дела из члана 246а став 1. КЗ, након чега су пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кв. бр.128/20 од 30.06.2020. године, спојене наведене две пресуде и истом пресудом му изречена јединствена казна затвора у трајању од четири године и једног месеца. Како од дана отпуштања окривљеног са издржавања изречене казне затвора дана 04.11.2021. године, до извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим у овом кривичном постуку (22.06.2023. године), није протекло пет година, то су у конкретном случају испуњени сви услови за примену одредбе члана 55а КЗ, која се односи на одмеравање казне у случају вишеструког поврата.

По оцени Врховног суда, околност да су две казне затвора изречене правноснажним пресудама, узете у обзир приликом одмеравања казне у случају вишеструког поврата, а да су те казне претходно спојене у неправом понављању кривичног поступка и да је изречена јединствена казна затвора (члан 552 до 556. ЗКП), није од утицаја у погледу утврђене чињенице о постојању две пресуде о ранијој осуђиваности окривљеног, а тиме и могућности за примену одредбе члана 55а КЗ. То значи да се лице, које је два пута правноснажно осуђено, у случају преиначења у погледу одлуке о казни те две правноснажне пресуде у неправом понављању кривичног поступка и изрицањем јединствене казне, доношењем те пресуде, не може сматрати једном осуђеним, већ се и даље има сматрати осуђеним два пута.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Душана Дугића, адвоката Душка Вилотијевића одбио као неоснован с обзиром да у побијаним пресудама није учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а КЗ.

Из наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић