Пресудом Вишег суда у Сомбору Кж бр.307/14 од 20.08.2014. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене С.М., а пресуда Основног суда у Сомбору 1К бр.72/14 од 20.05.2014. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене С.М. – адвокат Н.П., због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), конкретно због повреде закона прописане одредбом члана 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљену ослободити од оптужбе да је извршила предметно кривично дело или да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, коју је погрешно у захтеву означио као повреду из члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП, бранилац окривљене С.М. наводи да се у радњама окривљене не стичу битна обележја кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, због којег је оглашена кривом. С тим у вези, у захтеву се истиче да кривично дело преваре чини изршилац који у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, те да је окривљеној на терет, као радња извршења да је ''лажно приказала да су на оштећену бачене ''чини'' и да их она може отклонити ...'', изводећи надаље закључак да ''чини'' нису чињенице, а на који начин је према ставу браниоца искључено постојање кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ.

Такође, у захтеву се истиче да радње окривљене не представљају кривично дело већ да се у конкретном случају евентуално може радити о прекршају.

Изложени наводи захтева се, по оцени овога суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Према наводима изреке правноснажне пресуде, окривљена С.М. је критичног дана, у периоду од 09,30 до 11,00 сати, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница, довела у заблуду оштећену С.Ј. тако што је дошла на капију куће оштећене и од ње тражила чашу воде, а након тога лажно приказала оштећеној да су на њу бачене ''чини'' и да их она може отклонити, те да јој за ту радњу оштећена мора дати злато које има у кући, на који начин је оштећену навела да јој преда једну златну огрлицу, један златни прстен, један пар минђуша од жутог и белог злата и два позлаћена крста, а на који начин је себи прибавила противправну имовинску корист у укупном износу од око 37.000,00 динара, на штету оштећене.

Из изреке правноснажне пресуде, дакле, јасно произилази да је окривљена довела у заблуду оштећену лажним приказивањем чињенице да су на оштећену бачене ''чини'', те тврдњом да она може отклонити бачене ''чини'' уколико јој оштећена преда злато које има у кући, а на који начин је оштећену навела да јој преда своје злато вредности од око 37.000,00 динара, а све то у намери прибављања противправне имовинске користи од оштећене.

По оцени овога суда, из наведених радњи окривљене јасно произилазе законска обележја кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, обзиром да је окривљена износила тврдње о постојању одређених чињеница за које је знала да не постоје (да су на оштећену бачене ''чини'' и да се исте могу скинути уколико јој она преда злато), свесна да ова тврдња оштећену може навести да на штету своје имовине преда управо оно што је окривљена од ње и тражила – сав златни накит који је имала у кући.

Како, дакле, у радњама окривљене стоје сва битна обележја кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, због којег је правноснажном пресудом и оглашена кривом, то су наводи захтева за заштиту законитости, којима се указује да је правноснажном пресудом учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1. КЗ, јер у радњама окривљене не стоје елементи предметног кривичног дела, оцењени неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                       Невенка Важић, с.р.