Кзз 1135/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1135/2015
19.01.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Р.А., због продуженог кривичног дела обљуба са дететом из члана 180. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. М.П., поднетом против правноснажних пресуда Другог основног суда у Београду К 966/13 од 04.06.2015. године и Апелационог суда у Београду Кж1 887/15 од 08.10.2015. године, у седници већа одржаној 19.01.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окр. Р.А., поднет против правноснажних пресуда Другог основног суда у Београду К 966/13 од 04.06.2015. године и Апелационог суда у Београду Кж1 887/15 од 08.10.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду К 966/13 од 04.06.2015. године, окр. Р.А. оглашен је кривим због продуженог кривичног дела обљуба над дететом из члана 180. став 1. у вези члана 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од две године у коју казну му се урачунава време проведено у притвору.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Апелациони суд у Београду је пресудом Кж1 887/15 од 08.10.2015. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног у делу одлуке о казни, преиначио првостепену пресуду тако што је окр. Р.А. за кривично дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци са урачунавањем времена проведеног у притвору, док је жалбу у преосталом делу одбио као неосновану и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окр. Р.А., адв. М.П. поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона – члан 485. став 1. тачка 1. и став 2. и 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи другостепену пресуду и донесе ослобађајућу пресуду или да обе пресуде укине и предмет врати на поновни поступак.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Р.А. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и жалбеним судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 2, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева наводи повреду закона - члан 485. став 1. тачка 1. и став 2. и 4. ЗКП, односно да је наведеним одлукама повређен закон, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка и на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци погрешно примењен закон, из чега произилази да је захтев поднет због повреде закона из члана 439. ЗКП, због које повреде је захтев дозвољен. Међутим, бранилац не опредељује у чему се конкретно састоји наведена повреда, већ суштински у образложењу захтева оспорава утврђено чињенично стање и указује на погрешну оцену доказа - исказа сведока оштећене Д.К. и њене мајке С.М. и износи своју оцену изведених доказа, посебно вештачења ДНК профила материјалних трагова.

Осим тога, бранилац у захтеву наводи да је образложење првостепене пресуде контрадикторно због чега је пресуда неразумљива и не може се са сигурношћу испитати, чиме указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП.

Чињенично стање и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не могу бити разлози за подношење захтева за заштиту законитости, па је Врховни касациони суд захтев браниоца окр. Р.А. оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучено је као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                               Драгиша Ђорђевић,с.р.