Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да је првостепеном пресудом прекорачена оптужба и тиме учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, јер је окривљеном приватном тужбом стављено на терет да је приватног тужиоца увредио речима: „...“, док је првостепени суд изменио чињенични опис и окривљеног огласио кривим због његових наводно изговорених речи: „...“. Према наводима захтева, речи које је окривљени изговорио приватном тужиоцу нису имале за циљ омаловажавање приватног тужиоца, већ су изговорене у циљу одбране и то и после увредљивог обраћања приватног тужиоца окривљеном, па имајући у виду ограничење из става 4. члана 170. КЗ, окривљени, чак и да је извршио кривично дело за које је оглашен кривим за исто није могао бити кажњен, чиме је уједно учињена и повреда одредбе члана 439. тачка 1. и 2. ЗКП, јер дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело, а у погледу тог дела примењен је закон који се не може применити.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд је испитао сходно одредби члана 604. став 1. ЗКП, па је нашао:

Неосновано се захтевом за заштиту законитости указује на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП и повреду одредбе члана 439. тачка 1. и 2. ЗКП односно битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. и члана 369. тачка 1. и 2. ЗКП („Службени лист СРЈ“ број 70/01 и 68/03 и „Службени гласник РС“ број 58/04...76/10) (у даљем тексту: раније важећег ЗКП).

По оцени Врховног касационог суда, првостепени суд је изреку пресуде минимално изменио у односу на чињенични опис из приватне тужбе и чињенично стање уподобио са чињеницама утврђеним током поступка. Незнатним изменама чињеничног описа, који при томе, садржи сва битна обележја кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, првостепени суд није прекорачио оптужбу, па су неосновани наводи захтева о учињеној битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. раније важећег ЗКП, а с тим у вези не стоје ни наводи захтева о повреди закона из члана 369. тачка 1. и 2. раније важећег ЗКП.

Осим тога, наведене повреде истицане су и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу пресуде дао довољне и јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Д.Ф. оценио неоснованим и на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                       Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                  Драгиша Ђорђевић,с.р.