Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажно решење против кога је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је Основни суд у Бујановцу одлуком о трошковима кривичног поступка, којом је одбио као неоснован захтев браниоца окривљеног за признавање трошкова кривичног поступка са главног претреса од 06.02.2019.године, повредио одредбе члана 265. у вези члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП (погрешно означено члана 261. став 7. ЗКП). По ставу браниоца, како поступајући судија није хтео да на предлог браниоца окривљеног на главном претресу од 23.10.2018.године одбаци приватну кривичну тужбу због неурачунљивости окривљеног, већ је, иако је имао увид у медицинску документацију окривљеног, наставио да води кривични поступак против окривљеног на инсистирање приватног тужиоца и да изводи доказе саслушањем окривљеног и испитивањем приватног тужиоца и сведока, те је тек после четири одржана и једног одложеног главног претреса (дана 23.10.2018.године, 14.11.2018.године, 18.12.2018.године, 15.01.2019.године и 06.02.2019.године) решењем К.бр.273/18 од 06.02.2019.године одбацио поднету приватну кривичну тужбу приватног тужиоца ББ против окривљеног АА због кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ, услед неурачунљивости окривљеног, то је очигледно да је у конкретном случају приватни тужилац скривио трошкове кривичног поступка и да је сходно члану 263. ЗКП исте дужан да накнади окривљеном и то у износу од 88.500,00 динара.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Јелене Крстић били су предмет разматрања другостепеног већа Основног суда у Бујановцу које је поступало по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења Основног суда у Бујановцу К.бр.273/18 од 18.10.2019.године. Другостепено веће Основног суда у Бујановцу је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 2 другостепеног решења Кв.бр.180/19 од 04.11.2019.године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним решењем није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Јелене Крстић, на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

 

Записничар-саветник                                                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                                     Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић