Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж1 202/16 од 12.08.2016. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Александра Ђорђевића, а пресуда Основног суда у Руми 5К 90/15 од 09.12.2015. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Александар Ђорђевић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине у целини побијане пресуде, и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује да је правноснажним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези са чланом 170. став 1. Кривичног законика.

Наиме, одредбом члана 14. став 1. КЗ, прописано је да је кривично дело оно које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено.

Одредбом члана 22. став 1. КЗ је прописано да кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено.

Одредбом члана 424. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да ће у пресуди у којој се оптужени оглашава кривим (осуђујућој пресуди) суд изрећи за које дело се оглашава кривим, уз назначење чињеница и околности које чине обележја кривичног дела, као и оних од којих зависи примена одређене одредбе кривичног закона.

Из списа предмета произилази, да у изреци побијане првостепене пресуде Основног суда у Руми, нису наведена битна обележја кривичног дела везана за појам кривице, у смислу члана 22. Кривичног законика.

Полазећи од наведеног, а како изрека првостепене пресуде Основног суда у Руми не садржи сва законом прописана битна обележја кривичног дела, то је у конкретном случају, учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези члана 22. КЗ.

У вези наведеног, по налажењу Врховног касационог суда, основано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је побијаним правноснажним пресудама суд учинио повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на штету окривљеног АА, када је истог огласио кривим због извршења кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ, а да притом у изреци побијане првостепене пресуде, која је у свему потврђена другостепеном пресудом, нису наведена битна обележја кривичног дела везана за појам кривице, у смислу члана 22. Кривичног законика.

Стога је овај суд преиначио побијане пресуде и на основу члана 423. тачка 1) ЗКП окривљеног АА, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика, а о трошковима поступка, одлучио на основу члана 265. ст. 1. и 3. КП, имајући у виду стање у списима предмета.

Из изнетих разлога, на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                          Председник већа - судија

Марина Радосављевић,сс.р.                                                                                              Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић