Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 268/18 од 22.03.2018. године, усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Нишу, преиначена је пресуда Основног суда у Нишу 10 К 51/17 од 31.10.2017. године, у делу одлуке о кривичној санкцији, у погледу начина извршења казне затвора, на коју је окривљени АА, наведеном првостепеном пресудом осуђен, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, тако што је Апелациони суд у Нишу узео као правилно утврђену казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци и одредио да ће окривљени АА, наведену казну затвора издржати у Заводу за извршење кривичних санкција.

Против наведене правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 268/18 од 22.03.2018. године, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Младеновић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи правноснажну пресуду Апелационог суда у Нишу у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће одредити да окривљени АА, казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци издржава у просторијама у којима станује, у породичној кући у селу ... код ..., са или без примене мере електронског надзора.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и одредио да окривљени АА, казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, на коју је осуђен првостепеном пресудом, због извршења кривичног дела из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, издржава у Заводу за извршење кривичних санкција – а да притом није у довољној мери ценио олакшавајуће околности на страни окривљеног, и то првенствено његов ранији живот – неосуђиваност, затим признање извршења кривичног дела, као и изражено кајање због учињеног дела. У вези тога, бранилац оцењује да је предметна казна затвора у ефективном трајању, супротна сврси изрицања кривичних санкција, те да је у конкретном случају, било места примени одредбе члана 45. став 5. и 6. КЗ у погледу начина издржавања казне затвора, у просторијама у којима окривљени станује, како је то према мишљењу браниоца, првостепени суд правилно одредио.

Изнетим наводима се, по оцени овог суда, указује на повреду члана 441. став 1. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                            Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                      Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић