Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1184/2024
09.10.2024. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Светлане Томић Јокић и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету малолетног АА, због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца малолетног АА - адвоката Владимира Ђурђевића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Новом Саду КМ 25/2024 од 27.03.2024. године и КВМ 112/24 од 15.08.2024. године, у седници већа одржаној дана 09.10.2024. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА као основан захтев за заштиту законитости браниоца малолетног АА - адвоката Владимира Ђурђевића, па се ПРЕИНАЧУЈУ правноснажна решења Вишег суда у Новом Саду КМ 25/2024 од 27.03.2024. године и КВМ 112/24 од 15.08.2024. године, тако што Врховни суд, досуђује законском заступнику ББ, мајци малолетног АА, на име награде и нужних издатака браниоца адвоката Владимира Ђурђевића, поред већ досуђеног износа и износ од 16.875,00 (шеснаестхиљадаосамстоседамдесетпет) динара, који ће бити исплаћен из буџетских средстава у року од 15 дана од дана пријема ове пресуде.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Новом Саду КМ 25/2024 од 27.03.2024. године досуђени су законском заступнику, ББ, мајци малолетног АА , трошкови поступка на име награде и нужних издатака браниоца по пуномоћи адвоката Владимира Ђурђевића у укупном износу од 178.875,00 динара на терет буџетских средава у предмету КМ 25/24. Истим решењем наложено је исплата досуђеног износа у року од 60 дана од дана правноснажности решења на рачун браниоца адвоката Владимира Ђурђевића.
Решењем Вишег суда у Новом Саду КВМ 112/24 од 15.08.2024. године одбијена је жалба браниоца малолетног изјављена против решења КМ 25/2024 од 27.03.2024. године, као неоснована. Истим решењем одбијен је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка на име састава жалбе изјављене против решења КМ 25/24 од 27.03.2024. године, у износу од 33.750,00 динара, као неоснован.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац малолетног АА - адвокат Владимир Ђурђевић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан поднети захтев, преиначи побијана решења и досуди тражене трошкове.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је делимично основан.
По налажењу Врховног суда основано бранилац малолетног у поднетом захтеву указује да је побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер малолетном нису признати трошкови на име састава захтева за накнаду трошкова, а који су прописани у тарифном броју 4. став 1. Адвокатске тарифе.
Наиме, из списа предмета произилази да је решењем Вишег суда у Новом Саду КМ 25/24 од 29.02.2024. године према малолетном АА обустављен поступак јер није целисходно изрећи казну нити васпитну меру. Бранилац малолетног, адвокат Владимир Ђурђевић поднео је дана 26.03.2024. године захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, по ком захтеву је Виши суд у Новом Саду донео решење КМ 25/2024 од 27.03.2024. године којим су досуђени законском заступнику, ББ, мајци малолетног АА, трошкови поступка на име награде и нужних издатака браниоца по пуномоћи адвоката Владимира Ђурђевића у укупном износу од 178.875,00 динара. Решењем Вишег суда у Новом Саду КВМ 112/24 од 15.08.2024. године одбијена је жалба браниоца малолетног изјављена против решења КМ 25/2024 од 27.03.2024. године, као неоснована.
Одредбом члана 79. став 1. Закона о малолетним учиницома кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица прописано је да суд може малолетника обавезати на плаћање трошкова кривичног поступка и на испуњење имовинскоправног захтева само ако је малолетнику изрекао казну. Ако је према малолетнику изречена васпитна мера или је поступак обустављен, трошкови поступка падају на терет буџетских средстава, а оштећени се ради остваривања имовинскоправног захтева упућује на парнични поступак.
Тарифним бројем 4. Адвокатске тарифе ( „Сл. Гласник РС“ бр. 43 од 26.05.2023. године) је прописано да адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање, између осталог и захтева за накнаду трошкова.
Имајући у виду наведено, Врховни суд налази да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, како то основано наводи бранилац малолетног, јер суд, супротно цитираним одредбама није законском заступнику малолетног исплатио и износ на име награде браниоца за састав захтева за накнаду трошкова, који поднесак је прописан тарифним бројем 4. важеће Адвокатске тарифе.
Стога је Врховни суд, делимичним усвајањем захтева за заштиту законитости отклонио наведену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП тако што је усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца малолетног - адвоката Владимира Ђурђевића, те на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, преиначио побијана правноснажна решења Вишег суда у Новом Саду КМ 25/2024 од 27.03.2024. године и КВМ 112/24 од 15.08.2024. године, тако што је досудио законском заступнику ББ, мајци малолетног АА поред већ досуђеног износа, на име трошкова кривичног поступка и износ од 16.875,00 динара.
Надаље бранилац малолетног у поднетом захтеву наводи и да суд није правилно признао ни трошкове на име приступа адвоката дана 06.02.2023. године ради испитивања три сведока, што је супротно Тарифном броју 2. став 5. важеће Адвокатске тарифе, који јасно прописује да када се више процесних радњи предузима истог дана, пред истим органом, адвокату припада награда за прву радњу, која му се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку наредну појединачну процесну радњу.
По оцени Врховног суда, у конкретном случају, погрешан је став браниоца малолетног да је, у конкретном случају, у погледу начина обрачунавања предузетих процесних радњи и присуства браниоца испитивању више сведока и окривљених током истог дана морала бити примењена Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, која се примењује од 03.06.2023. године и важи у моменту доношења побијаних решења.
Начин обрачунавања награде која припада браниоцу за присуствовање и приступ процесним радњама - испитивање више сведока у току истог дана, по оцени Врховног суда, различито је прописан Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, која је важила у време предузимања радњи у односу на Тарифу која је била на снази у време доношења одлуке о трошковима.
Тако је, одредбом Тарифног броја 2. став 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. Гласник РС“ бр. 121/12), која је била на снази у време предузимања предметних процесних радњи, прописано да у случају када полиција, тужилац или суд предузимају више процесних радњи сукцесивно, адвокату припада прописани износ награде за сваку појединачну процесну радњу којој је присуствовао или приступио, док према одредби Тарифног броја 2. став 5. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл.гласник РС“ бр. 43/23 од 26.05.2023. године), која се примењује од 03.06.2023. године, у случају када полиција, тужилац или суд предузимају више процесних радњи истог дана пред истим органом, адвокату припада пуна награда за прву радњу, која му се увећава за 50 % од те награде за другу и сваку наредну појединачну процесну радњу.
Имајући у виду цитиране одредбе Тарифе, по оцени Врховног суда, правилно су нижестепени судови обрачунали висину трошкова кривичног поступка на име награде за рад адвоката у поступку током чијег трајања је дошло до измене Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и исте досудили правилном применом одредби материјалног права и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката која је била на снази у моменту када су предузете процесне радње.
Ово из разлога што се Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката од 03.06.2023. године не може применити на радње одбране и заступања обављене пре њеног ступања на снагу, с обзиром да као такве нису тарифиране на исти начин или у истом проценту, посебно узимајући у обзир питање предвидивости као дела права на правично суђење, у односу на странку када сноси терет накнаде трошкова поступка.
Сходно наведеном, а како је Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, која је се примењује од 03.06.2023. године, прецизно прописан начин на који се обрачунава награда која припада браниоцу за присуствовање предузимању више процесних радњи и децидно опредељено да се тај начин рачунања односи на радње које су предузете од стране истог органа и у току истог дана, који би резултирао већим износом од оног који је предвиђен Тарифом („Сл. Гласник РС“ бр. 121/12) која је била на снази у време предузимања процесних радњи испитивање сведока, то Врховни суд, налази да одредба Тарифног броја 2. став 5. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл.гласник РС“ бр. 43/23 од 26.05.2023. године), која се примењује од 03.06.2023. године, супротно ставу браниоца, није могла бити примењена приликом одлучивања о трошковима кривичног поступка малолетног, у конкретном случају.
Из изнетих разлога, Врховни суд је нашао да побијано решење у овом делу није донето уз учињену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, због чега је захтев браниоца окривљеног у овом делу оцењен као неоснован.
Имајући у виду изложено, Врховни суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2) и члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Зарић,с.р. Милена Рашић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић