Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.344/18 од 16.07.2018. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а пресуда Основног суда у Врбасу К бр.3846/13 од 31.01.2018. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Драган Симић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, не наводећи конкретно о којој повреди закона се ради, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, пред потпуно измењеним већем.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног АА, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, а с тим у вези у образложењу наводи да је за постојање кривичног дела преваре неопходно постојање намере учиниоца да довођењем или одржавањем у заблуди другог лица себи или другом прибави противправну имовинску корист, те да преварна намера, која је битан елемент кривичног дела у току предметног кривичног поступка није утврђена, односно да није утврђено да је окривљени наводио оштећеног да на штету своје имовине нешто учини, нити је утврђено да је окривљени лажним приказивањем чињеница доводио у заблуду или одржавао у заблуди оштећеног, те дакле указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Међутим, ова повреда се у суштини образлаже погрешно и непотпуно утврђеним чињеничним стањем и погрешном оценом доказа, да је у конкретном случају реч о грађанско-правном односу између окривљеног и оштећеног, обзиром да је оштећени испоручио окривљеном огревно буково дрво које је стајало пре испоруке на отвореном складишту дуже од четири године, те услед овога није имало употребну вредност, већ се могло само сматрати шумским отпадом, као и да у конкретном случају у току поступка вредност предмета кривичног дела никада није утврђена.

Надаље, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости полемише са оценом одбране окривљеног и истиче да је налаз и мишљење судског вештака економске струке Катарине Немеш Федош „урађен крајње површно и нестручно“ те износи сопствени закључак да је „образложење пресуде контрадикторно и да се из исте не може закључити које чињенично стање је утврђено у том предмету“.

Како, дакле, из изложених навода захтева за заштиту законитости произилази да бранилац окривљеног само формално истиче повреду закона због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљенима преко браниоца (из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП), а из образложења захтева произилази да бранилац у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, те на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, које повреде нису предвиђене као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лекан од стране окривљеног преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                          Председник већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                      Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић