У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. Срђана Спасојевића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Краљеву К 446/17 од 22.05.2018. године и Вишег суда у Краљеву Кж1 131/18 од 24.07.2018. године, у седници већа одржаној 06.11.2018. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Краљеву К 446/17 од 22.05.2018. године и Вишег суда у Краљеву Кж1 131/18 од 24.07.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву К 446/17 од 22.05.2018. године, окр. АА оглашен је кривим због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, за које дело му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се та казна неће извршити уколико окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а у случају опозива условне осуде у утврђену казну урачунаће се време проведено у притвору од 10. до 23.12.2016. године.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Виши суд у Краљеву је пресудом Кж1 131/18 од 24.07.2018. године, одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног адв. Срђан Спасојевић због повреда закона – члан 438. став 1. тачка 8) и 11) и став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд утврди да је захев за заштиту законитости основан и обе пресуде преиначи у ослобађајуће или предмет врати на поновно суђење.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да је побијаним пресудама учињена поврeда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, с обзиром да кривично дело које је окривљеном стављено на терет није кривично дело јер је исто дефинисано последицом, односно радња извршења је садржајно различита али је одређена трајним глаголом тако да насиље у породици представља модел понашања а не појединачни инцидент.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим из следећих разлога:

Код кривичног дела насиље у породици из члана 194. КЗ ради се о такозваној „последичној радњи“ извршења, која садржајно може бити различита, али се мора тумачити у контексту начина извршења наведених у члану 194. став 1. КЗ – примена насиља, претња да ће се напасти на живог или тело или дрско или безобзироно понашање, чиме учинилац угоржава (трајно) телесни интегритет или / и душевно стање оштећеног.

Радња извршења предметног кривичног дела која је, дакле, дефинисана последицом, одређена је трајним глаголом, па се у смислу одредбе члана 112. став 30. КЗ сматра да је дело учињено ако је радња извршена једном или више пута. Сходно томе окривљени је, супротно наводима захтева, на начин описан у изреци првостепене пресуде, описаним радњама извршеним у једном догађају дана 10.12.2016. године (... ти мамицу у ..., научићу ја тебе памети, истребићу вас ко зверкице, при томе држећи у руци малу секиру...и истом витлајући и замахујући према оштећеној) – угрозио телесни интегритет и душевно стање члана своје породице, своје снаје, те тиме остварио сва битна обележја кривичног дела из члана 194. став 1. КЗ. Стога су наводи захтева да дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело оцењени као неосновани.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева наводи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, која повреда у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП представља законом дозвољен разлог за подношење захтева, међутим, у захтеву наведену повреду не образлаже, односно не указује у ком смислу није решен предмет оптужбе, већ наводи да није утврђено да ли су радње које су окривљеном стављене на терет објективно угрозиле спокојство, телесни интегритет или душевно стање оштећене, тим пре што се у конкретном случају ради о односима који су већ дуже поремећени, да ни оштећена у погледу понашања и опхођења према окривљеном није остала дужна, да је окривљени тај који је дуже време био угрожен...чиме у суштини оспорава чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом, а погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП није законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Такође, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП ни битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП, коју бранилац наводи као разлог подношења захтева, не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Најзад, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева наводи и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, али у захтеву у вези са том повредом не даје никакво образложење.

Из свих изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА оценио неоснованим и, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                    Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                                                              Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић