Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и на седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио је списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног АА у захтеву истиче да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљеног учињена битна повреда одредба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер је у конкретном случају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења у смислу одредаба члана 103. став 1. тачка 6) и члана 104. став 6. КЗ. У вези са тим бранилац у захтеву наводи да ако постоји предметно кривично дело оно је извршено самим заузимањем земљишта због чега се као време извршења кривичног дела не може сматрати период од јуна месеца 2016. године до новембра месеца 2017. године, те да је неприхватљив став другостепеног суда да се ово кривично дело има сматрати „трајним кривичним делом“ и да га карактерише трајна радња и „противправно трајање“.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни касациони суд оценио је као неосноване.

Наиме, према чињеничном опису радње извршења кривичног дела противправно заузимање туђег земљишта из члана 218. став 1. КЗ датом у изреци првостепене пресуде окривљени је у периоду од јуна месеца 2016. године до неутврђеног дана у новембру 2017. године противправно заузео део туђег земљишта, из ког описа произлази да се „заузимање“ у конкретном случају састоји у остваривању протиправне државине на непокретној ствари – земљишту у дужем временском периоду, због чега рок застарелости у конкретном случају почиње да тече од тренутка престанка протиправног стања, односно од новембра 2017. године, па би у смислу одредаба члана 103. став 1. тачка 6) и члана 104. став 6. КЗ апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљеног за наведено кривично дело наступила протеком дана 01.11.2023. године. Из наведеног произлази да су побијане пресуде, и првостепена пресуда од 29.03.2021. године и другостепена пресуда од 07.09.2021. године донете пре наступања асполутне застарелости кривичног гоњења.

Стога су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче и повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП наводима да окривљени спорно земљиште није противправно заузео, већ да је исто добио од свог оца на основу уговора о закупу сачињеног у писаној форми и био у његовој законитој државини све до повраћаја после скидања летине 2017. године. Стога, према ставу браниоца, у радњама окривљеног нема протиправности као законског обележја предметног кривичног дела, а у конкретном случају би се радило о грађанскоправном односу.

Врховни касациони суд налази да бранилац окривљеног изнетим наводима захтева, иако се формално позива на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, износи своје чињеничне закључке који су другачији од оних утврђених у побијаним пресудама, чиме указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни касциони суд захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа-судија

Весна Веселиновић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић