Против наведених правоснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА–адвокат Милош Живановић, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11), став 2. тачка 1) и 2) и члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање или да преиначи наведене пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА-адвокат Милош Живановић истиче да дело за које је окривљени оглашен кривим, није кривично дело, јер мора постојати тачно утврђена супстанца која се налази на списку забрањених психоактивних супстанци, а у конкретном случају недостаје овај битан елеменат кривичног дела из члана 246а став 1. КЗ, а исти није описан у изреци пресуде.

Одредбом члана 246а став 1. КЗ је прописано да ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослободити од казне.

У изреци побијане пресуде Вишег суда у Јагодини К.бр.13/22 од 10.02.2023. године је наведено да је окривљени АА „дана 09.07.2018. године, у Јагодини, у стану у ул. ..., у урачунљивом стању, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, свестан да је његово дело забрањено, неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то 10 таблета светло плаве боје у оригиналном паковању-табла „Lorazepam“ 2,5 mg, а лоразепам се налази на псиску психоактивних контролисаних супстанци Правилника о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци(„Службени гласник РС“ број 31/18), свестан да је неовлашћено држање опојних дрога забрањено, при чему је окривљени био свестан предузетих радњи, хтео њихово извршење и наступање забрањене последице“, чиме је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

У конкретном случају, у изреци побијане пресуде је наведено да је окривљени на описани начин, неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то 10 таблета лоразепама који се налази на Списку психоактивних контролисаних супстанци Правилника о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци(„Службени гласник РС“ број 31/18). Тиме је одређен предмет кривичног дела-супстанца коју је окривљени неовлашћено држао, као Правилник који ту супстанцу дефинише на основу закона о психоактивним контролисаним супстанцама, па су на тај начин наведени сви објективни и субјективни елементи кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, за које је окривљени правноснажно оглашен кривим. Стога су наводи изложени у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се истиче да опис радње извршења дела не садржи све елементе предметног кривичног дела, односно да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени неоснованим.

Бранилац окривљеног у осталом делу захтева наводи да је изрека пресуде неразумљива и контрадикторна образложењу и на тај начин указује на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 11) и 438. став 2. тачка 2) ЗКП. Како наведене повреде одредаба ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то се овај суд у разматрање и оцену ових повреда није упуштао.

Иако је бранилац у захтеву за заштиту законитости формално означио повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, у образложењу захтева, бранилац не конкретизује у чему се наведена повреда закона састоји, па по оцени Врховног суда, у овом делу поднети захтев нема прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлоге за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), по налажењу овога суда, подразумева не само формално опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји, па се овај суд у разматрање и оцену ове повреде није упуштао.

У осталом делу захтева за заштиту законитости, указујући на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, давањем сопствене оцене изведених доказа, наводећи да нема конкретног доказа да ли таблете које су се налазиле у кутији „Лоразепам“ садрже било какву психоактивну супстанцу, с обзиром да је изузет записник о вештачењу и да за утврђивање наведене чињенице не може бити довољно то што су се таблете налазиле у оригиналном паковању, а што не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па се Врховни суд у разматрање и оцену изнетих навода захтева, није упуштао.

Са свега изложеног, на основу одредаба члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                            Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                       Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић