Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.3992/12 од 08.10.2013. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА – адвоката Виктора Јухаса Ђурића, а пресуда Основног суда у Панчеву К бр.3746/10 од 24.09.2012. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене АА – адвокат Виктор Јухас Ђурић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 6. – 1. Европске конвенције о заштити људксих права и основних слобода, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и укине побијане пресуде и да „нижестепеним судовима наложи понављање кривичног поступка“.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Основано се у поднетом захтеву указује да је доношењем правноснажних пресуда учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, јер је окривљеној у поступку пред Основним судом у Панчеву К бр.3746/2010 од 24.09.2012. године повређено и ускраћено људско право на правично суђење, зајемчено чланом 6. став 1. Европске конвенције о заштити људксих права и основних слобода, а што је и утврђено одлуком Европског суда за људска права, по представци број 34167/15 од 26.09.2023. године.

Из списа предмета произилази да Европски суд за људска права (IV одељење) у предмету формираном на основу представке број 34167/15 против Републике Србије, коју је суду поднела окривљена АА на основу члана 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“), коју је заступао њен бранилац – адвокат Виктор Јухас Ђурић, дана 26.09.2023. године донео пресуду, којом је утврдио да је у конкретном случају дошло до повреде члана 6. став 1. Ковенције и да тужена држава треба да подносицу представке исплати на име трошкова у року од три месеца новчани износ ближе наведен у тој пресуди.

Наведеном пресудом је утврђено „да кривични поступак против подноситељке – окривљене АА, није задовољио услове правичног суђења и да је сходно томе у предметном случају дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције, обзиром да је једини доказ на основу ког је подноситељка осуђена, био исказ оштећене на главном претресу. У наведеној пресуди, констатовано је и да је препознавање подноситељке (окривљене) од стране оштећене на главном претресу пред првостепеним судом извршено у одсуству процесних гаранција садржаних у члану 104. тада важећег ЗКП, као и да првостепени суд није у довољној мери размотрио постојеће неслагање у изјавама сведока у предметном случају, већ је одлучио да прихвати исказ жртве (оштећене), упркос томе што није био поткрепљен ниједним другим доказом, налазећи да из наведених разлога домаћи судови нису испоштовали два основна захтева кривичног права – да је на тужилаштву да докаже кривицу окривљене ван разумне сумње, те начело in dubio pro reo.

Из наведеног, по налажењу Врховног суда, произилази да је окривљеној АА доношењем нижестепених пресуда повређено право на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције, што је утврђено одлуком Европског суда за људска права која је донета 26.09.2023. године по представци број 34167/15 против Републике Србије, а које је било од утицаја на законитост правноснажних пресуда, па је Врховни суд усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА и укинуо правноснажне пресуде, а предмет вратио Основном суду у Панчеву на поновно суђење.

У поновном поступку, Основни суд у Панчеву ће имати у виду примедбе и упутства изнета у овој одлуци, те ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега изложеног, а на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић