Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1274/2022
24.11.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Светлане Томић Јокић, Бојане Пауновић и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 5. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Драгоша Петрашиновића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Трстенику К 125/21 од 29.04.2022. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 92/22 од 30.09.2022. године, у седници већа одржаној дана 24.11.2022. године, већином гласова донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Драгоша Петрашиновића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Трстенику К 125/21 од 29.04.2022. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 92/22 од 30.09.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Трстенику К 125/21 од 29.04.2022. године окривљена АА оглашена је кривом због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 3. у вези члана 278. став 5. у вези става 1. Кривичног законика, па јој је изречена условна осуда којом јој је утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци која се неће извршити уколико окривљена за време проверавања у трајању од 1 (једне) године рачунајући од дана правноснажности пресуде, не учини ново кривично дело.
Истом пресудом обавезана је окривљена да суду на име трошкова кривичног поступка плати износ од 7.979,44 динара, а на име паушала износ од 5.000,00 динара, као и трошкове кривичног поступка настале пред ОЈТ у Трстенику у износу од 24.782,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Такође, окривљена је обавезана да оштећеном ББ на име стварних и нужних трошкова исплати износ од 51.000,00 динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, док је оштећени ББ ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.
Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 92/22 од 30.09.2022. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљене АА преиначена је првостепена пресуда и окривљена је оглашена кривом због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 5. у вези става 1. Кривичног законика па јој је изречена условна осуда којом јој је утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци која се неће извршити уколико окривљена за време проверавања у трајању од 1 (једне) године рачунајући од дана правноснажности пресуде, не учини ново кривично дело.
Истом пресудом обавезана је окривљена да суду на име паушала палти износ од 5.000,00 динара и трошкове кривичног поступка настале пред судом у износу од 7.979,44 динара и пред ОЈТ у Трстенику у износу од 51.000,00 динара, као и да оштећеном ББ на име стварних и нужних трошкова исплати износ од 51.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је оштећени ББ ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Драгош Петрашиновић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљену ослободи од оптужбе.
Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу у складу са чланом 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, је неоснован.
Неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, истицањем да се радња окривљене наведена у изреци пресуде, састоји у нечињењу и као таква не може представљати радњу кривичног дела за које је окривљена оглашена кривом. Како за постојање предметног кривичног дела, као последица предузетих радњи мора наступити конкретна опасност за живот и тело неодређеног броја лица, што овде није случај, јер је пас, који се отргао окривљеној, само лајао на оштећеног и није показивао знаке агресије у циљу угриза, због чега није представљао конкретну и стварну опасност, већ потенцијалну, бранилац је става да дело за које је окривљена оглашена кривом, није кривично дело.
Кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, број 72/2009 од 03.09.2009. године, са ступањем на снагу дана 11.09.2009. године) чини онај ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима. Ставом 5. члана 278. Кривичног законика прописано је кажњавање ако је дело из става 1, 3 и 4. овог члана учињено из нехата.
Код овог кривичног дела радња извршења се састоји у предузимању општеопасне радње или у употреби неког општеопасног средства, док је последица кривичног дела изазивање, односно проузроковање конкретне опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима.
Општеопасну радњу у смислу члана 278. став 1. Кривичног законика, између осталих, може да представља и радња држања опасног пса мимо услова и начина одређених Правилником о начину држања паса који могу представљати опасност за околину („Службени гласник РС“, бр. 65/2010 од 14.09.2010. године), како је и наведено у изреци пресуде.
Оваквом општеопасном радњом окривљене – држањем опасног пса без прописно закачене брњице је проузрокована последица предметног кривичног дела конкретна опасност за живот и тело људи. Конкретна опасност је настала за живот и тело оштећеног ББ када се пас отргао са повоца и према њему потрчао, без брњице, те му се приближио лајући, а иста угроженост је наступила у односу на остале људе у простору где се догађај одиграо, обзиром да се ради о простору између стамбених зграда где се уобичајено у време догађаја очекује кретање већег броја људи. Према томе, супротно наводима захтева за заштиту законитости конкретна опасност се огледа у могућем нападу пса, који је према својој врсти и наведеном Правилнику класификован као опасан, а у тренутку догађаја није имао брњицу, што значи опасност за све људе који се могу наћи у његовој близини, у јавном простору.
Имајући у виду овако наведене чињенице у изреци пресуде као и цитирани законски опис бића кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 1. Кривичног законика, то, по налажењу Врховног касационог суда, из чињеничног описа кривичног дела у изреци правноснажне пресуде, јасно и недвосмислено произилази да се у радњама окривљене АА, стичу сва битна законска обележја кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 5. у вези става 1. Кривичног законика за које је она правноснажно оглашена кривом.
Сходно наведеном, од стране Врховног касационог суда, оцењени су као неосновани наводи браниоца окривљене којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.
Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Андреа Јаковљевић,с.р. Биљана Синановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић