Против наведених правноснажнажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Станимир Ђурић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреда закона из члана 438. став 2. тач. 1), 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или укине пресуду апелационог суда и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да је изрека првостепене пресуде нејасна и неразумљива, из којих навода произилази да се захтевом указује на повреду члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву истиче и то да се из образложења побијаних пресуда не види умишљај окривљеног, чиме по налажењу овог суда, бранилац указује да су разлози побијаних пресуда нејасни, односно да исте не садрже разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, тј. да су донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Такође, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче и да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује и на то да су нижестепени судови приликом доношења побијаних пресуда, учинили повреду члана 204. став 2. КЗ, јер према ставу браниоца, да би постојало кривично дело прописано наведеним чланом, потребно је да је вредност украдене слике већа од 450.000,00 динара, што према наводима захтевима у конкретном није случај, јер износ од 20.000 евра који је оштећени дао окривљеном на име повраћаја слике, не представља вредност украдене слике, већ је реч о намирењу њихових ранијих дугова. У вези тога, бранилац у захтеву износи сопствену анализу и оцену изведених доказа, другачију од оне коју су дали нижестепени судови у побијаним пресудама, закључујући да, како предметна слика није виђена, то се самим тим не зна да ли је реч о оригиналу или фалсификату, па би најисправнија квалификација била кривично дело ситна крађа из члана 210 КЗ.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа од стране нижестепених судова и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама, те на сопственој верзији утврђеног чињеничног стања изводи закључак у погледу правне квалификације.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека од стране окривљеног и његовог браниоца због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 11), члана 438. став 2. тач. 2) и 3) ЗКП, као и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажним пресудама, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Поред тога, бранилац окривљеног у уводу захтева за заштиту законитости означава повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, али како у образложењу захтева не наводи ниједан разлог због којег сматра да је побијаним пресудама учињена наведена повреда закона, а имајући притом у виду да Врховни касациони суд, правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу, испитује у оквиру разлога, дела и правца који су истакнути у захтеву у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то је овај суд нашао да захтев браниоца окривљеног у овом делу нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП, који предвиђа да се у захтеву за заштиту законитости, мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио, јер нема законом прописан садржај.

Записничар-саветник                                                                                                                            Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                                                 Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић