- јер је у смислу члана 103. тачка 7) у вези члана 104. став 6. Кривичног законика наступила застарелост кривичног гоњења.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину 2К.бр.242/20 од 10.05.2021. године окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ и изречена му је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца и одређено је да се иста неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 1 (једне) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1.бр.174/21 од 09.09.2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Милоша Трандафиловића изјављена против пресуде Основног суда у Параћину 2К.бр.242/20 од 10.05.2021. године, па је Виши суд у Јагодини поводом жалбе браниоца окривљеног, а по службеној дужности у смислу члана 459. став 1. ЗКП, преиначио пресуду Основног суда у Параћину 2К.бр.242/20 од 10.05.2021. године у погледу времена извршења кривичног дела, тако што је окривљеног АА огласио кривим за кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ како је то ближе описано у изреци другостепене пресуде и изрекао му је условну осуду којом му је утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 1 (једне) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, те је одредио да трошкови кривичног поступка падају на терет окривљеног и да ће о њима првостепени суд одлучити посебним решењем.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Милош Трандафиловић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и 8) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине у целости пресуде Основног суда у Параћину 2К.бр.242/20 од 10.05.2021. године и Вишег суда у Јагодини Кж1.бр.174/21 од 09.09.2021. године и предмет врати на поновно суђење или да преиначи наведене пресуде тако што ће према окривљеном одбити оптужбу.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву указује да је доношењем другостепене пресуде на штету окривљеног АА учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП. Ово са разлога јер је у поступку у ком је донета другостепена пресуда наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом, па је другостепени суд, правилном применом закона, био дужан да преиначи првостепену пресуду и према окривљеном одбије оптужбу за наведено кривично дело.

Наиме, из списа предмета произилази да је првостепеном пресудом окривљени АА оглашен кривим да је у периоду од 12.07.2017. године до 20.01.2018. године извршио кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. Кривичног законика, а за које кривично дело је тим законом прописана новчана казна или казна затвора до 1 године („Службени гласник РС“, број 85/2005 и 88 од 14.10.2005. године који је ступио на снагу дана 01.01.2006. године).

Одредбом члана 103. тачка 7) Кривичног законика прописано је да ако у том законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети када протекне две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна, а одредбом члана 104. став 6. КЗ је прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Имајући у виду да је кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ, за које је окривљени АА првостепеном пресудом оглашен кривим, према изреци првостепене пресуде извршено у периоду од 12.07.2017. године до 20.01.2018. године, те имајући при томе у виду да се не ради о трајном кривичном делу, већ о кривичном делу стања код којег произведена последица може бити трајног карактера, с тим што трајање последице не улази у састав бића кривичног дела јер је биће кривичног дела остварено самим наступањем одређеног стања и то једнократном радњом скидања или повреде службеног печата или знака - у конкретном случају кривичноправном радњом повреде службеног знака - кодирајуће сигурносне пломбе на поклопцу мерног уређаја коју су овлашћена службена лица ставила ради осигурања електричног бројила, па како није могуће утврдити тачан датум предузимања од стране окривљеног ове кривичноправне радње у временском периоду од 12.07.2017. године до 20.01.2018. године, то се основано у захтеву браниоца окривљеног указује да се као датум извршења кривичног дела у конкретном случају сматра онај датум који је за окривљеног најповољнији, а то је датум којим започиње тај временски период - дан 12.07.2017. године и од тог датума почиње тећи законски рок за застарелост кривичног гоњења, тако да је, по налажењу Врховног касационог суда, сходно члановима 103. тачка 7) и 104. став 6. Кривичног законика, протеком времена од 4 године од извршења кривичног дела, за наведено кривично дело наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења и то протеком дана 12.07.2021. године.

Против првостепене пресуде жалбу је поднео бранилац окривљеног АА – адвокат Милош Трандафиловић дана 16.06.2021. године, дакле у време када још није наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за ово кривично дело, па се ова околност није ни могла истицати у поднетој жалби. Имајући у виду да је другостепена пресуда донета дана 09.09.2021. године, дакле након наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења за кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом, то је другостепени суд, у конкретном случају, по правилној примени закона био овлашћен да у жалбеном поступку испита питање застарелости кривичног гоњења по службеној дужности, из разлога јер је пре правноснажног окончања кривичног поступка настала околност која трајно искључује кривично гоњење - застарелост, па учинилац дела не може бити правноснажно оглашен кривим и суд му не може изрећи ни кривичну санкцију, те следствено томе да утврди да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за наведено кривично дело и да на основу члана 459. став 1. и члана 422. тачка 3) ЗКП преиначи првостепену пресуду и одбије оптужбу према окривљеном АА.

Међутим, како другостепени суд то није учинио, већ је, након наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, неовлашћено у седници већа, поводом жалбе браниоца окривљеног, а по службеној дужности, преиначио првостепену пресуду у погледу времена извршења предметног кривичног дела и окривљеном АА за предметно кривично дело изрекао условну осуду како је то ближе означено у изреци другостепене пресуде, иако другостепени суд није овлашћен да у седници већа измени чињенични опис кривичног дела који је утврђен у изреци првостепене пресуде и то у погледу времена извршења кривичног дела, то је на тај начин на штету окривљеног АА учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП у вези чланова 103. тачка 7) и 104. став 6. КЗ, а на шта се основано указује поднетим захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Стога је Врховни касациони суд, отклонио наведену повреду закона, преиначењем правноснажних пресуда Основног суда у Параћину 2К.бр.242/20 од 10.05.2021. године и Вишег суда у Јагодини Кж1.бр.174/21 од 09.09.2021. године, тако што је према окривљеном АА на основу члана 422. тачка 3) ЗКП одбио оптужбу за кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ за које је правноснажно оглашен кривим, јер је пре правноснажног окончања кривичног поступка за ово кривично дело наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, те се сходно овој одлуци није упуштао у разматрање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП на коју се у захтеву браниоца окривљеног такође указује.

На основу члана 265. став 1. ЗКП Врховни касациони суд је одлучио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                     Председник већа-судија,

Снежана Лазин, с.р.                                                                                          Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић