Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 262. став 2. и члана 264. став 1. ЗКП, бранилац окривљене истиче да је у овом кривичном поступку донета правноснажна пресуда, да суд у правноснажној пресуди није обавезао окривљену на плаћање трошкова оштећеном, а да је оштећени имао пуномоћника који трошкове није определио до изрицања првостепене пресуде, нити је уложио жалбу на ту пресуду у делу одлуке о трошковима, а да су сви подаци о трошковима били познати пуномоћнику оштећеног, јер је исти адвокат, па је самим неизјављивањем жалбе од стране пуномоћника оштећеног на пресуду у делу одлуке о трошковима, исти изгубио право на досуђивање трошкова кривичног поступка.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП, прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу који одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе, а ставом 2. истог члана прописано је да ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошковва донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве.

Одредбом члана 264. став 1. ЗКП, прописано је да кад суд окривљеног огласи кривим, изрећи ће у пресуди да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка.

АА је у овом кривичном поступку оглашена кривом и изречена јој је условна осуда, а окривљена је, између осталог, обавезана и да оштећеном ББ плати трошкове кривичног поступка који ће бити опредељени посебним решењем, а пуномоћник оштећеног није изјавио жалбу на првостепену пресуду у делу одлуке о трошковима.

Из списа предмета произилази да је пуномоћник оштећеног ББ захтев за накнаду трошкова кривичног поступка поднео Основном суду у Неготину дана 18.09.2023. године, а након што је кривични поступак против окривљене АА правноснажно окончан доношењем пресуде Вишег суда у Неготину Кж1 38/23 од 20.06.2023. године, дакле након мање од 3 месеца.

По налажењу Врховног суда, из првостепене пресуде којом је окривљена оглашена кривом јасно произилази да је окривљена обавезана да надокнади трошкове кривичног поступка оштећеном, што значи да је поступљено у складу са одредбама члана 261. став 1. у вези члана 264. став 1. ЗКП, а да је у смислу одредбе члана 262. став 2. ЗКП, након што је суд прибавио податке о висини трошкова (након што је пуномоћник оштећеног доставио захтев за накнаду трошкова кривичног поступка који је правноснажно окончан) донето је решење којим је окривљена обавезана да оштећеном исплати износ од 139.500,00 динара, па је побијаним решењима у свему поступљено у складу са законом, а наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене којима се указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, оцењени су као неосновани.

Из изнетих разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић