Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 13/11
16.03.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног З.Г. и др, због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 165/11 од 23.02.2011. године, подигнутом против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К ... од 04.10.2010. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 5480/10 од 09.12.2010. године, у седници већа одржаној у смислу члана 422. став 3. Законика о кривичном поступку, дана 16.03.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

            УВАЖАВА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 165/11 од 23.02.2011. године и УТВРЂУЈЕ да је правноснажним пресудама Основног суда у Новом Саду К ... од 04.10.2010. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 5480/10 од 09.12.2010. године повређен закон - одредба члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а у корист окривљених Г.З. и Г.Г.

О б р а з л о ж е њ е

 

            Пресудом Основног суда у Новом Саду К ... од 04.10.2010. године окривљени Г.З. и Г.Г, на основу члана 355. тачка 2. ЗКП-а ослобођени су од оптужбе да су извршили по једно кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика.

            Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 5480/10 од 09.12.2010. године одбијена је као неоснована жалба Основног јавног тужиоца у Новом Саду и првостепена пресуда је потврђена.

            Против ових правноснажних пресуда Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а са предлогом да Врховни касациони суд уважењем захтева утврди да су овим пресудама учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а и то у корист окривљених.

            Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а у одсуству обавештених Републичког јавног тужиоца, окривљеног Г.Г, браниоца окривљених, адвоката Д.С. и окривљеног Г.З. који није могао бити обавештен на адреси из списа предмета, на којој седници је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости подигнут па је по оцени навода и предлога изнетих у захтеву, нашао:

            Захтев је основан.

            Из списа предмета се утврђује да је у овом кривичном предмету Општински јавни тужилац у Новом Саду подигао оптужницу Кт. 2640/2005 од 01.06.2006. године против окривљених Г.З. и Г.Г. због кривичног дела насилничко понашање из члана 220. став 2. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије, да овај оптужни акт у погледу чињеничног описа кривичног дела који је предмет оптужбе и његове правне квалификације није измењен до окончања првостепеног поступка и да је Основни суд у Новом Саду својом пресудом           К ... од 04.10.2010. године окривљене Г.З. и Г.Г. на основу члана 355. тачка 2. ЗКП-а ослободио од оптужбе да су извршили по једно кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика. Из образложења цитиране пресуде се утврђује да је првостепени суд заузео став да је након извршења кривичног дела дошло до измене кривичног закона налазећи да је одредба члана 344. КЗ-а, у смислу члана 5. став 2. КЗ-а, блажа за окривљене од одредбе члана 220. КЗ РС која је важила у време извршења предметног кривичног дела у том смислу што прописује другачија законска обележја – последицу кривичног дела која се према одредби члана 344. КЗ-а састоји у значајнијем угрожавању спокојства грађана или тежем ремећењу јавног реда и мира, те да у конкретном случају није доказано да је дошло до наступања овакве последице, па је у недостатку доказа у погледу законских обележја кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ-а, окривљене ослободио од оптужбе.

            Основано се захтевом за заштиту законитости истиче да првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а због околности што је у изреци ослобађајуће пресуде по основу тачке 2. члана 355. ЗКП-а првостепени суд изменио правну квалификацију кривичног дела у односу на оптужни акт и самим тим исту учинио неразумљивом. По налажењу овог суда, уколико првостепени суд налази да је нови Закон блажи за окривљене из разлога што чињенични опис кривичног дела из диспозитива оптужног акта према одредбама новог Закона не садржи законска обележја кривичног дела из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ-а, законски основ за ослобађање од оптужбе могао је бити само онај који је прописан тачком 1. члана 355. ЗКП-а, односно да дело за које је окривљени оптужен, према чињеничном опису, по новом Закону није кривично дело.

            Дакле, Врховни касациони суд налази да, првостепени суд доносећи ослобађајућу пресуду,  по основу из члана 355. тачка 2. ЗКП-а, није могао да мења правну квалификацију кривичног дела означену у оптужном акту, јер је био у обавези да, уколико нађе да има места доношењу ослобађајуће пресуде по том основу, окривљене ослободи од оптужбе искључиво за оно кривично дело које је и по чињеничном опису и по правној квалификацији истоветно са оним делом које је наведено у диспозитиву оптужног акта.

            Следствено наведеном, Врховни касациони суд налази да је изрека првостепене пресуде самим тим противречна и датим разлозима, јер је првостепени суд у образложењу пресуде поред осталог констатовао да у радњама окривљених нису остварена сва битна обележја кривичног дела насилничког понашања из члана 344. КЗ-а.

            Надаље, Врховни касациони суд налази да Републички јавни тужилац захтевом за заштиту законитости основано указује да је и другостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а, јер су разлози о одлучним чињеницама у наведеној пресуди неразумљиви.

            Наиме, другостепени суд је у образложењу пресуде најпре навео да првостепена пресуда као ни поступак који је претходио доношењу исте, не садрже битне повреде одредаба кривичног поступка нити повреде кривичног закона, како оне на које жалбом указује Основни јавни тужилац, тако ни оне на које тај суд, као другостепени пази по службеној дужности у смислу члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП-а, а затим утврђује да у првостепеној пресуди постоји противречност између изреке и разлога пресуде у погледу законског основа доношења ослобађајуће пресуде (првостепени суд у изреци наводи да окривљене ослобађа од оптужбе применом члана 355. тачка 2. ЗКП-а, а у образложењу закључује да нема кривичног дела), што, по оцени другостепеног суда, представља само техничку грешку приликом писмене израде првостепене пресуде, а не битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а на коју се указује жалбом Основног јавног тужиоца. Међутим, из записника о главном претресу од 04.10.2010. године када је објављена првостепена пресуда види се да су окривљени ослобођени од оптужбе на основу члана 355. тачка 2. ЗКП-а, па се, по налажењу овога суда, навођење ове одредбе у изреци писмено израђене пресуде не може сматрати техничком грешком која би се могла отклонити посебним решењем председника већа, због чега је другостепени суд изнетим наводима да је првостепени суд техничком грешком у писменој изради пресуде окривљене ослободио од оптужбе по тачки 2. члана 355. ЗКП-а, разлоге о одлучним чињеницама учинио неразумљивим и тако учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а.

            Налазећи, с`тога, да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, Врховни касациони суд је уважењем захтева утврдио да је наведеним правноснажним пресудама Основног суда у Новом Саду и Апелационог суда у Новом Саду повређен закон у корист окривљених, не дирајући у правноснажне пресуде против којих је захтев подигнут.

            Из изнетих разлога, а на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 425. став 1. ЗКП-а, одлучено је као у изреци ове пресуде.

 Записничар-саветник,                                                         Председник већа-судија,

Весна Веселиновић, с.р.                                                            Бата Цветковић, с.р.