Врховни касациони суд је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца није основан.

Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП, Тарифног броја 8 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката и члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Према наводима захтева, пуномоћник малолетног оштећеног представља специфичну категорију пуномоћника, који се поставља односно одређује по сили закона, са циљем заштите његових интереса у кривичном поступку одређеним чланом 1. став 3. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, под условима прописаним чланаом 154. тог закона. Сходно томе, висина награде пуномоћника – адвоката за заступање малолетних оштећених не одређује се применом Правилника о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности обзиром да се наведени пропис односи на браниоце окривљених постављене по службеној дужности нити се одређује применом Тарифног броја 8 став 2. у вези Тарифног броја 1 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката јер се наведене одредбе односе само на изабране пуномоћнике оштећених. С обзиром на то да је пуномоћник малолетних оштећених постављен на основу одредбе члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, то, према наводима захтева, у конкретном случају није било законског основа за умањење његове награде за заступање малолетних оштећених, а како је то учињено побијаним решењима.

Из списа предмета произлази да је решењем Првог основног суда у Београду Су VIII 49-32/21 од 21.05.2021. године адвокат Дијана Вуксановић, постављена за пуномоћника малолетних оштећених ББ, ВВ и ГГ у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ, за које је правноснажно оглашен кривим пресудом Првог основног суда у Београду К 936/21 од 11.06.2021. године.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка пуномоћника по службеној дужности адвоката Дијане Вуксановић, Први основни суд у Београду је у побијаном првостепеном решењу делимично усвојио поднети захтев и одредио да јој се исплати износ од 34.500,00 динара. У образложењу решења наведено је за које процесне радње на име заступања малолетних оштећених ББ, ВВ и ГГ, пуномоћнику припада право на награду и у којим износима увећаним за 50% према броју заступаних оштећених, а потом и умањених за 50%, а све применом Тарифног броја 8 став 1, 2 и 3. Од досуђеног износа од 34.500,00 динара до траженог износа од 54.000,00 динара, захтев пуномоћника одбијен је као неоснован.

У побијаном другостепеном решењу, којим је одбијена као неоснована жалба пуномоћника по службеној дужности малолетних оштећених, адвоката Дијане Вуксановић, суд је нашао да је пуномоћнику оштећених првостепеним решењем награда правилно утврђена применом Тарифног броја 8 став 2. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката.

Врховни касациони суд налази да се неосновано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП, Тарифног броја 8 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката и члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника.

Тарифним бројем 8 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, у ставу 1. прописано је да за заступање оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца адвокату припада награда као и за одбрану окривљеног, док је ставом 2. одређено је да за заступање оштећеног адвокату припада 50% од награде из става 1. овог Тарифног броја, а ставом 3. да када заступа више странака, награда по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку.

Одредбом члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, у ставу 1. прописано је да малолетно лице као оштећени мора имати пуномоћника од првог саслушања окривљеног, док је ставом 2. предвиђено да ће у случају да малолетно лице нема пуномоћника, њега решењем из реда адвоката који су стекли посебна знања из области права детета и кривично правне заштите малолетног лица, поставити председник суда при чему трошкови заступања падају на терет буџетских средстава суда.

У конкретном случају, по налажењу Врховног касационог суда, правилно је побијаним решењима одређено да је награда пуномоћнику по службеној дужности малолетних оштећених ББ, ВВ и ГГ, адвокату Дијани Вуксановић, у износу од 34.500,00 динара, у смислу одредбе Тарифног броја 8 став 2. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката. Према томе, одређујући за које процесне радње на име заступања малолетних оштећених, пуномоћнику припада право на награду и у којим износима, правилно је побијаним решењима, у складу са Тарифним бројем 8 став 2., њихов укупан износ након увећања према броју заступаних лица у складу са ставом 3. истог Тарифног броја, умањен за 50%.

Врховни касациони суд, супротно наводима захтева, налази да се висина награде пуномоћника постављеног по службеној дужности малолетним оштећенима, одређује применом Тарифног броја 8 став 2. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, коју је нижестепени суд правилно применио у побијаним решењима.

Неосновано се у захтеву за заштиту законитости указује на погрешну примену Правилника о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности јер тај Правилник и није примењен у конкретном случају.

Одредбом члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица одређена је процесна радња током чијег предузимања малолетни оштећени мора имати пуномоћника, начин постављања пуномоћника малолетном оштећеном и сходно томе када трошкови његовог заступања од стране пуномоћника, падају на терет буџетских средстава суда. Према томе, наведена одредба не одређује висину награде пуномоћника малолетног оштећеног јер се не ради о својеврсној категорији пуномоћника по начину плаћања те се висина његове награде одређује на основу Тарифног броја 8 став 2. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, која је правилно примењена у побијаним решењима, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца којима се указује да се иста примењује само на изабране пуномоћнике, оцењени као неосновани.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП, Тарифног броја 8 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката и члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                      Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                      Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић