Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 135/10
06.10.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Горана Чавлине, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Наташом Бањац, као записничарем, у кривичном предмету окривљених Ж.Т. и Д.Л, због кривичног дела увреде из члана 170. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз. број 1224/09 од 29.06.2010. године, подигнутом против правноснажних пресуда Окружног суда у Јагодини Кж. 1327/08 од 22.12.2008. године и Кж. 1102/09 од 24.09.2009. године, у седници већа одржаној дана 06.10.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

            УВАЖАВА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз. број 1224/09 од 29.06.2010. године и УТВРЂУЈЕ да су правноснажним пресудама Окружног суда у Јагодини Кж. 1327/08 од 22.12.2008. године и Кж. 1102/09 од 24.09.2009. године учињене повреде одредаба кривичног поступка – члан 385. став 2. и члан 368. став 1. тачка 11. у вези са чланом 392. став 1. Законика о кривичном поступку.

О б р а з л о ж е њ е

 

            Пресудом Општинског суда у Ћуприји К. ... од 24.10.2008. године, окривљени Ж.Т. и Д.Л. оглашени су кривим за кривично дело увреда из члана 170. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика (КЗ) и осуђени на новчане казне у износима од по 40.000,00 (четрдесет хиљада) динара које су дужни платити у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, с тим да ће се ове казне, уколико се не буду могле наплатити ни принудним путем, заменити казнама затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Уз то, окривљени су обавезани на плаћање суду на име паушала износа од по 3.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка солидарно износа од 1.300,00 динара као и да приватном тужиоцу П.С. на име трошкова кривичног поступка плате износ од 53.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Приватни тужилац је за остваривање имовинско-правног захтева упућен на парницу.

            Пресудом Окружног суда у Јагодини Кж. 1327/08 од 22.12.2008. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Ж.Т. и браниоца окривљеног Д.Л. изјављене против наведене првостепене пресуде и првостепена пресуда потврђена.

            Пресудом Окружног суда у Јагодини Кж. 1102/09 од 24.09.2009. године одбијена је као неоснована жалба пуномоћника приватног тужиоца П.С, такође изјављена против наведене првостепене пресуде и иста првостепена пресуда потврђена.

            Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости     Ктз. број 1224/09 од 31.03.2010. године који је прецизиран захтевом од 29.06.2010. године, против пресуда Окружног суда у Јагодини Кж. 1327/08 од 22.12.2008. године и Кж. 1102/09 од 24.09.2009. године, због повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. у вези са чланом 392. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и из члана 385. став 2. ЗКП – члана 385. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев и утврди да је наведеним пресудама Окружног суда у Јагодини повређен закон у корист окривљених.

            Врховни касациони суд је поступио у смислу члана 422. став 2. ЗКП и доставио захтев окривљеном Ж.Т. и браниоцу окривљеног Д.Л, адв. Д.Д. из Ћ., док окр. Л. захтев није могао бити уручен јер није пронађен на адреси у списима, и у седници већа, о којој је у смислу члана 422. став 3. ЗКП обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, размотрио списе овог предмета, са пресудама против којих је захтев поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

            Захтев за заштиту законитости је основан.

            Другостепени суд, приликом доношења пресуде Кж. 1327/08 од 22.12.2008. године, сасвим је занемарио жалбу коју је против првостепене пресуде благовремено изјавио пуномоћник приватног тужиоца П.С, адв. М.И. и наведеном другостепеном пресудом решавао је само о жалбама окр. Ж.Т. и браниоца окр. Д.Л, а након указивања на тај пропуст у поднеску пуномоћника приватног тужиоца од 24.07.2009. године, другостепени суд је донео и другу другостепену пресуду – Кж. 1102/09 од 24.09.2009. године, којом је одлучио о жалби пуномоћника приватног тужиоца. Таквим поступањем, противно обавези из члана 385. став 2. ЗКП, да о свим жалбама против исте пресуде одлучује једном одлуком, другостепени суд је учинио повреду цитиране одредбе процесног закона, на коју се основано указује у захтеву.

            Побијане другостепене пресуде не садрже разлоге другостепеног суда за одбијање жалбе и оцену о неоснованости жалбених навода браниоца окр. Л. и пуномоћника приватног тужиоца у погледу одлуке првостепеног суда о трошковима кривичног поступка, већ само навод да су трошкови кривичног поступка правилно одмерени у смислу члана 193. и члана 196. ЗКП (пресуда     Кж. 1327/08), односно да је првостепени суд донео правилну одлуку о трошковима кривичног поступка и да образложење првостепеног суда те одлуке у свему прихвата другостепени суд (пресуда Кж. 1102/09), чиме је учињена повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. у вези са чланом 392. став 1. ЗКП, истакнута у захтеву.

            Како је наведени захтев за заштиту законитости у једном делу поднет у корист окривљених због повреде закона из члана 368. став 1. тачка 11. у вези члана 392. став 1. ЗКП у односу  на пресуду Окружног суда у Јагодини Кж 1327/08 од 22.12.2008. године,  а у другом делу због исте  повреде захтев је поднет на штету окривљених, тј. у корист приватног тужиоца, у односу на пресуду истог суда Кж 1102/09 од 24.09.2009. године, то је у овом конкретном случају утврђена повреда закона  како је то наведено у изреци пресуде, јер би евентуалним укидањем наведених правноснажних пресуда окривљени могли доћи у неповољнији положај.

            Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је уважио као основан захтев за заштиту законитости и на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/2008), а применом члана 425. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде, односно утврдио постојање у конкретном случају повреда закона на које је указано захтевом, не дирајући у правноснажне пресуде.

Записничар-саветник,                                                        Председник већа-судија,

   Наташа Бањац,с.р.                                                                    Горан Чавлина, с.р.