Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 138/2014
27.02.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр.И.Ј., због продуженог кривичног дела превара из члана 208. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окр.И.Ј., поднетом против правноснажне пресуде Основног суда у Нишу К 288/12 од 13.07.2012. године, у седници већа одржаној 27.02.2014. године, донео је

 

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окр. И.Ј., поднет против правноснажне пресуде Основног суда у Нишу К 288/12 од 13.07.2012. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу К 288/12 од 13.07.2012. године окр. И.Ј., оглашен је кривим због кривичног дела превара из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од две године и на новчану казну у одређеном износу од 300.000,00 динара коју је дужан да плати у року од три месеца по правноснажности пресуде, а уколико новчану казну не плати у остављеном року, иста ће бити замењена казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора.

Окривљени И.Ј. поднео је Врховном касационом суду захтев за заштиту законитости против пресуде Основног суда у Нишу К 288/12 од 13.07.2012. године, због повреде одредаба члана 37. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 54. став 3. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом ће укинути или преиначити наведену пресуду у смислу навода захтева.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости окр. И.Ј., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.