Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене као разлог подношења захтева наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, без прецизирања законског разлога за подношење захтева прописаног одредбом члана 485. став 4. ЗКП, али из образложења произилази да захтев подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП. Према наводима браниоца извештај о извршеном вештачењу судског вештака информационе технологије др Ненада Стефановића је незаконит доказ на коме се не може заснивати правноснажна пресуда из разлога што је базиран на доказном материјалу из предмета који се води пред Основном судом у Пожаревцу К.бр. 412/20 у предмету окривљеног ББ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Према налазу и мишљењу вештака др Ненада Стефановића поред прикупљених и наведених података и доказа, вештак је за случај да је то од користи за предметни поступак, доставио и доказе из предмета К 412/20 Основног суда у Пожаревцу, што значи да свој налаз и мишљење није базирао на овом доказном материјалу већ се само условно позвао на његово коришћење.

Из списа предмета произилази да се судски вештак др Ненад Стефановић на главном претресу 31.03.2023. године изјаснио да одустаје од овог дела налаза где се позвао на вештачење у предмету К 412/20, као и да суд није прихватио налаз и мишљење наведеног вештака у делу где се вештак позвао на свој налаз и мишљење у предмету К 412/20, па самим тим правноснажна пресуда није ни заснована на овом делу налаза и мишљења судског вештака др Ненада Стефановића. Стога су супротни наводи браниоца окривљене којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, од стране овог суда, оцењени као неосновани.

У преосталом делу захтева бранилац окривљене указује на повреду одредбе члана 124. ЗКП, тако што наводи да су извештаји о извршеном вештачењу судског вештака за област информационе технологије Др Ненада Стефановића базирани на нелиценцираном софтверу, да су снимци које је вештак вештачио са прекинутим мета дата низом што значи да постоји сечени материјал који је монтиран, на који начин се оспорава доказна снага наведеног вештачења, а самим тим и утврђено чињенично стање. Наведене повреде нису дозвољени разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљене, односно њеног браниоца, па се Врховни суд у оцену ових повреда није упуштао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА - адвоката Мирјане Ђурић, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљене одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                     Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић