Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА - адвоката Драгана Брадића, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац. Одредбом става 2. истог члана прописано је да Републички јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости како на штету, тако и у корист окривљеног, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтeв за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.

Како су сходно цитираној законској одредби права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, то дакле бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног, те је сагласно томе овлашћен да захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП на штету окривљеног.

У конкретном случају, подносилац захтева адвокат Драган Брадић је решењем председника Основног суда у Обреновцу Су VIII-49-8/2016, К.бр.296/14 –Кв.бр.52/16 од 05.02.2016. године, на основу члана 74. тачка 3) ЗКП, постављен за браниоца по службеној дужности окривљеном АА и то након лишавања слободе окривљеног дана 04.02.2016. године по решењу Основног суда у Обреновцу К.бр.296/14-Кв.бр.28/16 од 25.01.2016. године којим је окривљеном на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 1) ЗКП одређен притвор. Одбрана по службеној дужности, у смислу одредбе члана 74. тачка 3) ЗКП, предвиђена је од лишења слободе па до правноснажности решења о укидању мере. Након правноснажног окончања кривичног поступка и доношења решења Основног суда у Обреновцу К.бр.296/14 од 15.04.2016. године којим је окривљеном укинута мера забрана напуштања боравишта, адвокат Драган Брадић је поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка.

Наведеним првостепеним решењем Основног суда у Обреновцу досуђени су трошкови кривичног поступка браниоцу по службеној дужности окривљеног АА - адвокату Драгану Брадићу у износу од 30.825,00 динара. Другостепеним решењем одбијена је као неоснована жалба овог браниоца изјављена против првостепеног решења.

Бранилац по службеној дужности окривљеног АА - адвокат Драган Брадић је захтев за заштиту законитости поднео јер је по његовом мишљењу правноснажним побијаним решењима повређен закон из разлога што му као браниоцу по службеној дужности нису признати сви трошкови које је имао и које је захтевом за накнаду трошкова кривичног поступка тражио, при чему бранилац у захтеву не указује ни једном речју на који начин је побијаним решењима учињена повреда закона на штету окривљеног.

Дакле, имајући у виду да је бранилац окривљеног по службеној дужности захтев за заштиту законитости поднео у своје име и због повреда закона учињених на своју штету, а на шта по закону није овлашћен у смислу напред цитираних законских одредби, то, по налажењу Врховног касационог суда, бранилац окривљеног по службеној дужности у конкретном случају није овлашћено лице за подношење овог ванредног правног лека, па је стога овај суд наведени захтев оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези чланова 483. и 71. тачка 5) ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                         Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                              Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић