Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Дарко Стаменковић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1), 7) и 9) и став 2. тачка 1) ЗКП и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости и преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе. Поред тога, бранилац предлаже да Врховни касациони суд преиначи решење Основног суда у Трстенику К 209/19 од 04.11.2021. године о трошковима поступка и приватног тужиоца ББ обавеже да надокнади трошкове кривичног поступка окривљеном.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује да је правноснажном другостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП јер је другостепени суд извео доказ читањем приватне тужбе, која не може бити коришћена као доказ у кривичном поступку и пресуду засновао на приватној тужби, обзиром да је из исте утврдио време извршења кривичног дела.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Приватна тужба је иницијални акт којим оштећени (као приватни тужилац) покреће кривични поступак против окривљеног за кривична дела које Кривични законик изричито прописује да се гоне по приватној кривичној тужби. Сама по себи приватна тужба не може бити доказ и суд се у својој пресуди не може позивати на приватну тужбу као доказ, што у конкретном случају другостепени суд и није учинио, нити је исту третирао у смислу доказа, већ је само у образложењу пресуде навео околности које из ње произилазе, констатујући да иста није мењана до завршетка главног претреса и да као таква представља „последње стање оптужбе“, па је Врховни касациони суд наводе захтева, којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оценио неоснованим.

Осталим наводима захтева, бранилац оспорава чињенично стање утврђено у побијаним правноснажним пресудама, посебно у погледу времена извршења кривичног дела и у вези са тим оспорава и оцену изведених доказа (члан 440. ЗКП), па надаље указује и на повреду начела „in dubio pro reo“ из члана 16. став 5. ЗКП. Међутим, како повреде чланова 16. став 5. и 440. ЗКП, не представљају законске разлоге, због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца због повреде закона, Врховни касациони суд се у разматрање и оцену ових навода захтева за заштиту законитости није упуштао.

Као разлог подношења захтева бранилац наводи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1), 7) и 9) ЗКП и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због којих је подношење захтева дозвољено окривљеном преко браниоца. Међутим, како наводи захтева не садрже објашњење у чему се те повреде конкретно састоје, а Врховни касациони суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује само у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то се овај суд у разматрање и оцену истакнутих повреда, које у смислу члана 484. ЗКП, немају прописан садржај, није упуштао.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић