![](/sites/default/files/grb-srb.png)
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1435/2021
10.02.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Светлане Томић Јокић, Милене Рашић и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и ББ, због кривичног дела крађа у саизвршилаштву из члана 203. став 2. у вези става 1. КЗ у вези члана 33. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, адвоката Горана Караџића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Шиду К 109/18 од 18.11.2020. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 41/21 од 11.10.2021. године у седници већа одржаној дана 10.02.2022. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, адвоката Горана Караџића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Шиду К 109/18 од 18.11.2020. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 41/21 од 11.10.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Шиду К 109/18 од 18.11.2020. године окривљени АА и ББ оглашени су кривим због кривичног дела крађа у саизвршилаштву из члана 203. став 2. у вези става 1. КЗ у вези члана 33. КЗ и осуђени на новчане казне у износима од по 100.000,00 динара које су, сваки понаособ, дужни да плате у току од три месеца од правноснажности пресуде, с тим да уколико окривљени новчане казне не плате у одређеном року, суд ће исте заменити казном затвора тако што ће за сваких 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора. Окривљени су обавезани да плате трошкове кривичног поступка одређене у изреци пресуде.
Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 41/21 од 11.10.2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Горана Караџића, а пресуда Основног суда у Шиду К 109/18 од 18.11.2020. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног ББ, адвокат Горан Караџић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) и 9) и став 2. тачка 1) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и побијане пресуде преиначи у целини тако што ће окривљеног ББ ослободити од оптужбе или побијане пресуде у целини укине и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.
Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу у складу са чланом 488. став 1. КЗ те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљеног ББ захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП истичући да се побијане правноснажне пресуде заснивају на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не могу заснивати.
Као незаконит доказ бранилац означава записник о испитивању сведока ВВ сачињен пред Основним јавним тужиоцем у Сремској Митровици 11.12.2017. године. Према наводима захтева, одбрана је инсистирала на непосредном испитивању сведока ВВ на главном претресу, па се суд са садржином његовог исказа није могао упознати читањем наведеног записника из разлога што није тачна тврдња да суд није могао да пронађе овог сведока обзиром да је исти приступио пред јавног тужиоца. Наведени записник о испитивању сведока ВВ, према мишљењу браниоца, незаконит је и због тога што је сведок пре испитивања пред јавним тужиоцем заклет противно члану 96. ЗКП и што је испитан у присуству преводиоца за енглески језик, који се не налази на списку сталних судских тумача, при чему на записнику није констатовано да сведок разуме и говори енглески језик.
Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, по оцени Врховног касационог суда, неосновани су из следећих разлога:
Према стању у списима Основни јавни тужилац у Сремској Митровици је дана 11.12.2017. године испитао сведока ВВ (VV), који је упозорен о дужностима сведока у смислу члана 92. став 3. и члан 95. став 1. и 2. ЗКП, о разлозима искључења и ослобођења од дужности сведочења у смислу члана 92. и 94. ЗКП, а затим је положио заклетву и у присуству преводиоца за енглески језик ГГ, који је заклет у смислу члана 98. став 6. у вези члана 87. став 3. ЗКП, изнео свој исказ, а што је констатовано на записнику о испитивању сведока Кт 273/17 у ком је наведено и да су у складу са чланом 300. став 1. ЗКП о наведеној доказној радњи обавештени окривљени ББ и његов бранилац, адвокат Горан Караџић, који је био спречен да присуствује испитивању сведока и сагласан да се исто обави у његовом одсутву.
Из списа предмета произлази да је првостепени суд на основу члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП, на главном претресу одржаном 24.12.20219. године упознао са садржином исказа сведока ВВ Кт 273/17 са записника о испитивању сведока сачињеног пред Основним јавним тужиоцем у Сремској Митровици, Одељење у Шиду дана 11.12.2017. године јер наведени сведок, према извештају ПС Шид број 214-81100/19 од 12.12.2019. године, није могао бити пронађен на адреси која је доступна суду.
Одредбом члана 87. став 2. ЗКП, прописно је да, ако окривљени не разуме језик поступка – постављаће му се питања преко преводиоца. Ставом 3. истог члана, прописано је да ако тумач или преводилац није раније заклет, положиће заклетву да ће верно пренети питања која се окривљеном упућују и изјаве које он буде давао, а ставом 4. истог члана прописано је да се одредбе ЗКП, које се односе на вештаке, сходно примењују и на тумаче и преводиоце.
Одредбом члана 114. став 3. ЗКП, прописано је да ако за одређену врсту вештачења постоје вештаци са списка сталних вештака, други вештаци се могу одредити само ако постоји опасност од одлагања или ако су стални вештаци спречени или ако то захтевају друге околности.
Одредбом члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се упознавање са садржином записника о исказима сведока, може по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. овог законика ако су испитана лица умрла, душевно оболела или се не могу пронаћи, или је њихов долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних разлога.
Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да је првостепени суд правилно поступио када се на главном претресу, у складу са чланом 406. став 1. тачка 1) ЗКП, упознао са садржином исказа сведока ВВ будући да његово присуство на главном претресу није могло бити обезбеђено, а све имајући у виду да је исти на записнику о испитивању сведока Кт 273/17 испитан у смислу 87. став 2, 3. и 4. ЗКП у вези члана 114. став 3. ЗКП и заклет у складу са чланом 96. став 3. ЗКП јер је сведок држављанин Краљевине Шпаније, па је очигледно у конкретном случају постојала опасност од одлагања његовог испитивања.
Стоје наводи захтева за заштиту законитости да на самом записнику о испитивању није изричито наведено да сведок ВВ разуме и говори енглески језик и да није наведен разлог полагања заклетве пре главног претреса. Међутим, Врховни касациони суд, супротно наводима захтева, налази да наведене околности не чине записник о испитивању сведока незаконитим доказом. Ово из разлога што је из садржине записника јасно да сведок разуме и говори енглески језик јер је изнео свој исказ и да као страни држављанин неће бити у прилици да дође на главни претрес обзиром да у Републици Србији привремено борави ради обављања волонтерских послова за помоћ избеглицама, што се наводи и у изреци побијане пресуде.
Бранилац окривљеног ББ у захтеву за заштиту законитости наводи да је „суд незаконито користио“ записник о испитивању сведока ДД од 19.03.2018. године, тако што је у записнику о главном претресу од 18.11.2020. године навео да сведок остаје при исказу од 19.03.2018. године датом пред Основним јавним тужиоцем у Шапцу, који је поступајући по замолници Основног јавног тужиоца у Сремској Митровици, овог сведока испитао без присуства окривљених и њиховог браниоца.
Из списа предмета произлази да је суд на главном претресу од 18.11.2020. године сведока ДД упозорио у смислу члана 401. ЗКП и испитао га у свему у складу са чланом 402. ЗКП, па не стоје изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ да је сведок остао при раније датом исказу. Осим тога, суд у доказном поступку није извршио увид у исказ овог сведока са записника о испитивању Ктр 2851/17 сачињеног 19.03.2017. године пред Основним јавним тужиоцем у Шапцу, па се побијана правноснажна пресуда на овом доказу ни не заснива из ког разлога су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.
Бранилац окривљеног ББ као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) и 9) ЗКП и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП које у смислу члана 485 став 4. ЗКП, представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, међутим, у захтеву не образлаже у чему се конкретне повреде састоје, па се Врховни касациони суд није упуштао у њихово разматрање обзиром да захтев у овом делу нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.
Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, адвоката Горана Караџића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Сања Живановић, с.р. Биљана Синановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић