Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Живковић, у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних правноснажних пресуда учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на штету окривљеног, јер је погрешно примењен закон, тј. одредба о постојању кривичног дела из члана 359. став 1. КЗ, обзиром да не постоји радња која представља биће кривичног дела из члана 359. став 1. КЗ-невршење службене дужности, те самим тим не постоји ни кривично дело. Такође истиче да, у конкретном случају није наступила последица – тежа повреда права „ББ“, што је битан елеменат кривичног дела из члана 359. став 1. КЗ, због чега нема ни кривичног дела из члана 359. став 1. КЗ.

Врховни касациони суд овакве наводе оцењује неоснованим, и то из следећих разлога:

Одредбом члана 359. став 1. КЗ, прописано је да ће се службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе накву штету или теже повреди права другог, казнити затвором од 6 месеци до 5 година.

Радња извршења кривичног дела из члана 359. став 1. КЗ садржи већи број алтернативно постављених радњи и може се састојати у искоришћавању службеног положаја или овлашћења, прекорачењу граница службеног овлашћења или невршењем службене дужности, а последица - прибавити себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанети какву штету или теже повредити права другог.

У конкретном случају, окривљени је као начелник Службе за катастар непокретности ..., дакле као службено лице свесно избегао да донесе решење о упису уговорне хипотеке првог реда у корист „ББ“ а.д. ... на непокретности чији је он власник, иако је захтев за упис поднео дана 06.07.2007. године, а затим предмет који је формиран на основу наведеног захтева тражио и преузео од поступајућег службеника РГЗ СКН ... ВВ и држао га код себе све до 21.01.2015. године, чиме је неуписивањем обавезног обезбеђења стамбеног кредита уписом вансудске хипотеке првог реда теже повредио права „ББ“ а.д. ..., из којих разлога се и по налажењу Врховног касационог суда, у радњама окривљеног АА, стичу сва законска обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, те су супротни наводи захтева оцењени неоснованим.

Када је у питању повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, коју бранилац окривљеног такође истиче у захтеву за заштиту законитости, наводећи да се првостепеном пресудом погрешно закључује да се у конкретном случају ради о једној трајној радњи извршења кривичног дела из члана 359. став 1. КЗ, јер по ставу браниоца не може постојати трајна радња, обзиром да постоји законски рок од 60 дана по ЗУП-у до када решења морају бити урађена, а након протека тог рока не може се радити о трајној радњи, те да уколико се и прихвати погрешна теза суда о постојању кривичног дела из члана 359. исто је застарело, јер је прву процесну радњу јавни тужилац предузео тек након 8 година од извршења кривичног дела, Врховни касациони суд налази да су наводи захтева и у овом делу неосновани, и исте тако оцењује, обзиром да је окривљени АА извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ невршењем своје службене дужности као начелник Службе за катастар непокретности ... у периоду од друге половине 2007. године до 25.02.2013. године (од 25.02.2013. године окривљени је са места „начелник Службе за катастар непокретности“ ... премештен на ново место), а рок застарелости почиње да тече од момента престанка противправног стања, а не од датума прве противправне радње.

Имајући у виду наведено захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Живковића, неосновано се побијају правноснажне пресуде због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                     Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                             Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић