Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА је недозвољен.

Бранилац по службеној дужности окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да је у образложењу побијаног правноснажног решења наведено да браниоцу припадају трошкови на име награде за састав захтева за накнаду трошкова кривичног поступка од 22.12.2017. године јер наведена радња није предузета у циљу заштите интереса окривљеног којим ставом је повређена одредба члана 441. став 4. ЗКП, с обзиром на то да захтев за накнаду трошкова спада у остале поднеске у кривичном поступку за чији састав адвокату припада 50% накнаде из тар.броја 1, Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката. Према наводима захтева правноснажним решењем је повређен закон из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, тиме што је суд у образложењу решења ценио и захтев браниоца за доношење решења о накнади трошкова кривичног поступка од 22.06.2018. године иако о истом уопште није одлучено изреком решења. Бранилац у захтеву наводи да је о наведеном захтеву суд требало да одлучи посебним решењем што у конкретном случају није учињено, чиме је повређена одредба члана 438. став 2. тачка 3) у вези члана 262. став 1. и став 2. ЗКП.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавно тужилац, окривљени и његов бранилац, док је у ставу 2. истог члана предвиђено да Републички јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости како на штету, тако и у корист окривљеног, а у ставу 3. истог члана је прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Сходно цитираним законским одредбама, бранилац окривљеног спада у круг лица овлашћених за подношење захтева за заштиту законитости, али искључиво када се захтев подноси у корист окривљеног, односно у име и за рачун окривљеног.

Како је у конкретном случају бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адвокат Јелена Ћировић, захтев за заштиту законитости поднела у погледу сопствених трошкова који је имала као адвокат, тј. како је предметни захтев поднела искључиво у своје име и за свој рачун а не у име и за рачун окривљеног, то се по налажењу овог суда, бранилац по службеној дужности окривљеног не може сматрати лицем овлашћеним за подношење предметног захтева у смислу члана 483. ЗКП, због чега је Врховни касациони суд исти оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записинчар – саветник                                                                                                                              Председник већа –судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                             Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић