Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву указује да су побијаним одлукама Вишег суда у Београду о трошковима кривичног поступка повређене одредбе члана 263. и члана 265. став 1. ЗКП. Изнетим наводима захтева се, по налажењу Врховног касационог суда, правноснажна решења побијају због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези напред наведених одредаба ЗКП.

Наиме, из списа предмета произилази да је правноснажним решењем Вишег суда у Београду К.бр.759/14-Кв.бр.2180/17 од 07.07.2017. године обустављен кривични поступак према окривљеном АА због кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. КЗ, а по оптужници Окружног јавног тужиоца у Београду Кт.бр.332/98 од 10.06.1998. године, прецизираној дана 10.03.2014. године, услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. Након тога, окривљени је преко браниоца - адвоката Вељка Делибашића дана 06.10.2017. године поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка у којем је определио трошкове који се односе на награду браниоца у укупном износу од 1.069.500,00 динара.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка Виши суд у Београду је, применом одредби члана 263. ЗКП, побијаним првостепеним решењем одбио као неоснован наведени захтев. Суд је у образложењу првостепеног решења, као разлоге за своју одлуку, навео да су трошкови поступка чију надокнаду тражи бранилац окривљеног настали у кривичном поступку који је окончан обуставом услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, а да је до протека времена које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења дошло из разлога што окривљени није био доступан суду, услед чега је наредбом Вишег суда у Београду К.бр.759/14- Кв.бр.3852/14 од 27.11.2014. године према њему наређено издавање потернице, а која наредба до дана наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења није реализована, због чега је по ставу суда до застарелости кривичног гоњења дошло искључиво услед понашања које се једино може приписати у кривицу окривљеног.

Другостепено веће Вишег суда у Београду је, одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, на основу одредби члана 263. ЗКП, побијаним другостепеним решењем одбило жалбу као неосновану, са образложењем да је првостепени суд правилно поступио када је одбио захтев браниоца окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка, те наводећи при томе идентичне разлоге као и првостепени суд.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП је прописано да кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 263. став 1. ЗКП је предвиђено да ће окривљени, без обзира на исход кривичног поступка, сносити трошкове свог довођења, одлагања доказне радње или главног претреса и друге трошкове поступка које је проузроковао својом кривицом, као и одговарајући део паушалног износа, а ставом 2. истог члана прописано је да се о трошковима из става 1. овог члана доноси посебно решење, осим ако се о трошковима које сноси окривљени решава у одлуци о главној ствари.

Имајући у виду напред наведено, те цитиране одредбе ЗКП, Врховни касациони суд налази да је побијаним правноснажним решењима Вишег суда у Београду на штету окривљеног АА учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је суд наведеним одлукама, којима је одбио да окривљеном надокнади трошкове кривичног поступка који се односе на награду браниоца, повредио одредбе члана 263. и члана 265. став 1. ЗКП, а како се то основано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Ово са разлога јер је према окривљеном у конкретном случају правноснажним решењем Вишег суда у Београду К.бр.759/14-Кв.бр.2180/17 од 07.07.2017. године обустављен кривични поступак, а у ком случају окривљени сходно одредби члана 265. став 1. ЗКП има право на накнаду трошкова кривичног поступка из буџетских средстава суда, при чему је, по налажењу Врховног касационог суда, неопходан услов да окривљени, без обзира на исход кривичног поступка, сам сноси трошкове кривичног поступка које је проузроковао својом кривицом, то да се о скривљеним трошковима окривљеног, у смислу члана 263. став 2. ЗКП, донесе посебно решење, а које је у овом кривичном поступку изостало.

Стога, одбијајући да накнади захтеване трошкове кривичног поступка, у ситуацији када није донето посебно решење да је окривљени АА скривио те трошкове, а према окривљеном је правноснажно обустављен кривични поступак, првостепени, а и другостепени суд, су учинили повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези одредаба чланова 263. и 265. став 1. ЗКП.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Вељка Делибашића, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана правноснажна решења, те списе предмета вратио Вишем суду у Београду на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                                       Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић