Кзз 1505/2024 чл. 487 ст.1 т.2 зкп; 2.4.1.22.2.3.12

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1505/2024
14.11.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Гордане Којић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Машом Денић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Александра Селимовића, због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Александра Селимовића, адвоката Станимира Ђурића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу К 83/23 од 20.09.2023. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 841/23 од 02.07.2024. године, у седници већа одржаној дана 14.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Александра Селимовића, адвоката Станимира Ђурића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу К 83/23 од 20.09.2023. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 841/23 од 02.07.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу К 83/23 од 20.09.2023. године окривљени Александар Селимовић оглашен је кривим због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 3. у вези става 1.КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једанаест година, коју је дужан да издржи по правноснажности пресуде, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 04.05.2022. године, па надаље.

Истом пресудом окривљени је обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка ВЈТ у Нишу у износу од 245.397,00 динара и на име судског паушала износ од 7.000,00 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Оштећени су на основу члана 258. став 4. ЗКП, ради остваривања имовинскоправног захтева упућени на парницу, док ће одлуку о трошковима насталим пред Вишим судом у Нишу бити донета посебна одлука.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 841/23 од 02.07.2024. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног Александра Селимовића, преиначена је пресуда Вишег суда у Нишу К 83/23 од 20.09.2023. године, у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Нишу окривљеног, за кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 3. у вези става 1. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од десет година, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору, почев од 04.05.2022. године па надаље, док је у преосталом делу жалба браниоца окривљеног Александра Селимовића одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена. Истом пресудом окривљени је обавезан да Апелационом суду у Нишу надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 33.320,00 динара и на име судског паушала износ од 10.000,00 динара, све у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења.

Бранилац окривљеног Александра Селимовића, адвокат Станимир Ђурић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости као основан и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног осудити због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ или да укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни суд је у седници већа одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву формално опредељује повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. У захтеву наводи да је кривично дело за које је окривљени правноснажно осуђен погрешно квалификовано и да је окривљени требало да буде осуђен за тешку телесну повреду из члана 121. став 1. КЗ. Бранилац образлаже овакав свој став наводима да је смрт оштећеног наступила услед протека времена и непружања адекватне медицинске помоћи, а да је суд погрешно извео закључак да је тешка телесна повреда коју је окривљени задао оштећеном сама по себи смртна. У вези наведеног бранилац окривљеног цитира наводе медицинског вештачења, колико је времена протекло од тренутка повређивања до наступања смрти, те даје сопствено тумачење доказа да није у питању повреда опасна по живот и на основу сопствене оцене доказа закључује да је погрешно примењен кривични закон.

Међутим, полемишући са чињеничним стањем утврђеним у побијаним правноснажним пресудама и изношењем оцене доказа и закључака, који су супротни оцени, чињеничним утврђенима и закључцима нижестепених судова, бранилац заправо указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Имајући у виду чињеницу да повреда закона на коју указује одбрана из 440. ЗКП, као ни повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, не представљају законске разлоге у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић