.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 151/2014
06.03.2014. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету осуђених А.С. и Г.С., због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости осуђених А.С. и Г.С., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Лесковцу К бр.1195/10 од 06.03.2012. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2347/12 од 12.03.2013. године, у седници већа одржаној дана 06.03.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости осуђених А.С. и Г.С., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Лесковцу К бр.1195/10 од 06.03.2012. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2347/12 од 12.03.2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу К бр.1195/10 од 06.03.2012. године окривљени А.С. и окривљена Г.С. оглашени су кривим због извршења кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ па је окривљени А.С. осуђен на казну затвора у трајању од 1 месеца, док је окривљеној Г.С. изречена условна осуда тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од једног месеца и одређено да се иста неће извршити уколико окривљена у року од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2347/12 од 12.03.2013. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених А.С. и Г.С. и пресуда Основног суда у Лесковцу К бр.1195/10 од 06.03.2012. године, потврђена.
Против напред наведених правноснажних пресуда осуђени А.С. и Г.С. поднели су захтев за заштиту законитости без навођења законског основа за подношењe захтева, са предлогом да се побијане пресуде пониште, а да се окривљени ослободе кривице.
Захтев за заштиту законитости осуђених А.С. и Г.С. је недозвољен.
Одредбом члана 483. став 3. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Имајући у виду да су осуђени А.С. и Г.С. лично поднели захтев за заштиту законитости што није у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, Врховни касациони суд је поднети захтев оценио као недозвољен.
Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 483. став 3. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
