Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 152/10
06.10.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Горана Чавлине, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Веска Крстајића и Љубице Кнежевић-Томашев, чланова већа, и саветника Врховног касационог суда Гордане Бурлић, као записничара, у кривичном предмету против окривљеног М.М, због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз бр.229/10 од 01.06.2010. године, подигнутом против правноснажног решења Општинског суда у Новом Саду Кв.бр.763/09 од 30.06.2009. године и решења Окружног суда у Новом Саду Кж.бр.954/09 од 05.11.2009. године, у седници већа одржаној 06.10.2010. године, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и окривљеног, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

УВАЖАВА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.бр.229/10 од 01.06.2010. године и утврђује да је правноснажним решењем Општинског суда у Новом Саду Кв.бр.763/09 од 30.06.2009. године и решењем Окружног суда у Новом Саду Кж.бр.954/09 од 05.11.2009. године повређен закон у корист окривљеног М.М. и члан 368. став 1. тачка 11. ЗКП и члана 304. став 2. ЗКП.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Решењем Општинског суда у Новом Саду Кв.бр.763/09 од 30.06.2009. године одбијен је предлог Општинског јавног тужиоца у Новом Саду Кт.бр.2330/07 од 23.06.2009. године да се окривљеном М.М. суди у одсуству због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика.

 

Одлучујући о жалби Општинског јавног тужиоца у Новом Саду Окружни суд у Новом Саду је решењем Кж бр.954/09 од 05.11.2009. године одбио жалбу као неосновану.

 

Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз.бр.229/10 од 01.06.2010. године против наведених решења

 

Општинског и Окружног суда у Новом Саду, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. Законика о кривичном поступку и повреде одредаба кривичног поступка из члана 304. став 2. ЗКП, с предлогом да се побијана решења укину и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

 

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и окривљеног М.М, који није уредно обавештен (непознат на датој адреси), размотрио списе предмета, заједно са наведеним решењима, па је по оцени навода у захтеву за заштиту законитости нашао:

 

Захтев је основан.

 

Основано се у захтеву за заштиту законитости указује да је решење Општинског суда у Новом Саду Кв.бр.763/09 од 30.06.2009. године донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП,  јер су разлози о одлучним чињеницама нејасни и у знатној мери противречни.

 

Наиме, одбијајући предлог Општинског јавног тужиоца у Новом Саду да се окривљеном М.М. суди у одсуству, Општински суд у Новом Саду је у образложењу решења навео да је суђење у одсуству строго ограничено и то како у погледу испуњености услова за суђење у одсуству у смислу одредбе члана 304. став 2. ЗКП, тако и у погледу својства лица против кога се води кривични поступак, па како се поменута одредба односи на оптужено лице (члан 221. став 1. тачка 3. ЗКП), то у овом случају не долази у обзир примена одредбе члана 304. став 2. ЗКП, јер је окривљеном стављено на терет извршење кривичног дела за које се гоњење предузима по одредбама скраћеног поступка, тако да М.М. нема својство оптуженог, већ окривљеног лица.

 

Овако дати разлози првостепеног суда су потпуно нејасни.

 

Наиме, одредбе које регулишу скраћени поступак уведене су са циљем да поступак буде једноставнији и бржи. У том циљу, одредбом члана 445. став 3. ЗКП предвиђено је да се главни претрес у скраћеном поступку може одржати без присуства окривљеног који је уредно позван или му се позив није могао уручити, због непријављивања суду промене адресе или боравишта, под условом да његово присуство није нужно и да је пре тога био саслушан.

 

Сасвим другачија од ове ситуације је процесна ситуација када се, под условима одређеним законом, окривљеном може судити у одсуству – ако је у бекству или иначе није достижан државним органима, а постоје нарочито важни разлози да му се суди иако је одсутан (члан 304. ЗКП), а управо таква процесна ситуација постоји у конкретном предмету.

 

Таква процесна ситуација, међутим, није предвиђена одредбама Законика о кривичном поступку о скраћеном поступку, али је одредбом члана 433. став 1. ЗКП предвиђено да се у поступку за кривично дело за које је као главна казна прописана новчана казна или затвор до три године примењују одредбе члана 434. до 448. ЗКП, а уколико у тим одредбама није нешто посебно прописано примењиваће се сходно остале одредбе Законика о кривичном поступку.

 

Сходно наведеном, у конкретном случају морала је бити примењена одредба члана 304. ЗКП, јер би у супротном, ускраћивање суђења без присуства окривљеног који претходно није саслушан, значило прећутну дозволу за наступање застарелости, а претња застарелости представља важан разлог у смислу одредбе члана 304. ЗКП за суђење окривљеном у његовом одсуству.

 

Према томе, окривљеном који није претходно саслушан, може се у скраћеном поступку судити у одсуству, уколико су испуњени услови из члана 304. став 2. ЗКП.

 

Другостепени суд не само да у поступку по жалби није отклонио учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, већ је и сам начинио исту повреду наводећи да у скраћеном поступку у принципу и не могу постојати нарочито важни разлози за суђење у одсуству, а с обзиром на тежину извршених кривичних дела.

 

Овакав навод другостепеног суда је потпуно нејасан, контрадикторан и као такав, апсолутно неприхватљив, јер скраћени поступак се води за кривична дела за која су законом запрећене новчана казна или затвор до три године, па су, с обзиром на то, краћи и рокови застарелости кривичног гоњења. Суђењем у одсуству предупређује се наступање застарелости кривичног гоњења, јер би у супротном, за велики број кривичних дела за која се води скраћени поступак, дошло до застарелости кривичног гоњења што би даље значило наношење штете и интересима друштва и интересима лица оштећеним кривичним делом.

 

Имајући ово у виду, Врховни касациони суд је утврдио да је правноснажним решењима Општинског и Окружног суда у Новом Саду повређена одредба члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП и члана 304. став 2. ЗКП у корист окривљеног М.М, не дирајући у правноснажна решења против којих је захтев подигнут.

 

Из изложеног, на основу члана 30. став 1, члана 32. и члана 90. став 1. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', број 116 од 22.12.2008. године) и одредбе члана 24. став 7. и члана 425. став 2. Законика о кривичном поступку, одлучено је као у изреци ове пресуде.

 

          Записничар-саветник                                                           Председник већа-судија

 

           Гордана Бурлић, с.р.                                                                 Горан Чавлина, с.р.