Кзз 159/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 159/2016
01.03.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног Р.Б., због кривичног дела пореска утаја из члана 229. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Р.Б., адвоката Г.Ј., поднетом против правноснажнe пресуде Другог основног суда у Београду К бр.2742/12 од 30.09.2015. године, у седници већа одржаној дана 01.03.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Р.Б., поднет против правноснажнe пресуде Другог основног суда у Београду К бр.2742/12 од 30.09.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду К бр.2742/12 од 30.09.2015. године окривљени Р.Б. оглашен је кривим због извршења кривичног дела пореска утаја из члана 229. став 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од две године не изврши ново кривично дело и на новчану казну у износу од 30.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана по правноснажности пресуде с тим да уколико је окривљени не плати иста ће бити замењена казном затвора и то тако што ће се сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне рачунати по један дан затвора с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци.

На основу члана 91. и 92. КЗ према окривљеном Р.Б. изречена је обавеза да у корист буџета Републике Србије уплати износ од 795.287,37 динара, који се износ односи на имовинску корист прибављену кривичним делом, а у року од 6 месеци по правноснажности пресуде, док је на основу члана 261. став 2. тачка 9. ЗКП обавезан окривљени да на име судског паушала плати суду износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Р.Б., адвокат Г.Ј., због повреде члана 509. став 1, члана 8. и члана 235. став 3. и члана 274. став 2. ЗКП, као и због тога што је на чињенично стање утврђено у побијаној пресуди погрешно примењен материјални закон, јер окривљени никада није имао намеру да избегне плаћање пореза, са предлогом да Врховни касациони суд побијану пресуду преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе и побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одражо седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Р.Б. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је, поред таксативно набројаних повреда тог законика, због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, да окривљени може поднети овај ванредни правни лек, у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Из списа предмета (страна 45/25) произилази, да је суд констатовао да су се странке и то заменик Другог ОЈТ Бојана Сунарић и окривљени Р.Б. након објављивања пресуде и датог кратког садржаја исте, одрекли права на изјављивање жалбе на наведену одлуку, као и да је наведени записник својеручно потписан од стране заменика Другог ОЈТ, окривљеног и судије.

Имајући у виду да окривљени Р.Б. није користио редовни правни лек, јер се одрекао права на жалбу, по налажењу Врховног касационог суда, нису испуњени услови прописани одредбом члана 485. став 4. ЗКП, за подношење захтева за заштиту законитости против наведене пресуде, па је поднети захтев оцењен као недозвољен.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                          Драгиша Ђорђевић, с.р.