Пресудом је одлучено о трошковима кривичног поступка и имовинско правном захтеву, на начин ближе означен изреком пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 103/24 од 26.02.2024. године усвојена је жалба јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду и преиначена пресуда Другог основног суда у Београду К. бр. 1121/21 од 03.10.2023. године у делу одлуке о кривичној санкцији тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног Немању Степановића због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 2.и 1. Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 3 године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 01.09.2021. године до 28.09.2021. године, док су жалбе бранилаца окривљеног Немање Степановића – адвоката Марка Ђукановића и адвоката Ђорђа Поповића одбијене као неосноване, а побијана пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Немање Степановића - адвокат Ђорђе Поповић, сходно одредби члана 485. став 1. тачка 1 ЗКП, због повреда одредаба Законика о кривичном поступку, као и Кривичног законика, са предлогом да Врховни суд захтев за заштиту законитости усвоји, у целини укине побијане пресуде, предмет врати првостепеном суду на поновни поступак пред измењеним већем.

Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Врховном јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљеног Немање Степановића адвокат Ђорђе Поповић захтевом наводи да се ожалбена пресуда заснива на доказима на којима се не може заснивати, јер су исти прибављени супротно одредбама Законика о кривичном поступку, те на доказима који се заснивају на таквим незаконитим доказима, те у том смислу као незаконите доказе означава: Извештај ПС Раковица од 01.09.2021. године, Извештај о форензичком прегледу лица места сачињеном од стране ПС Ракоквица КТ 110-523/21 од 01.09.2021. године, Фотодокументацију - КТ фотографисање ПС Раковица КТ-110- 525/21 од 01.09.2021. године, Записник о вештачењу и налаз и мишљење Националног центра за криминалистичку форензику – Одељење за ДНК вештачење и вођење Националног ДНК регистра којим је вршено ДНК тестирање узорака на предметима добијеним (напред наведеним претресањем стана окривљеног), који су према наводима захтева прибављени и добијени супротно одредбама ЗКП. Наводећи у захтеву да се ради о незаконитим доказима који као такви не могу представљати доказ нити бити коришћени као доказ у овом поступку у смислу одредби члана 84. ЗКП, ( истакнуто и захтевано на главном претресу од 07.03.2022. године на странама 3 и 4 записника, а што је истакнуто и у жалби на осуђујућу пресуду). Образлажући наводе захтева бранилац окривљеног наводи да је супротно одредбама члана 157. став 4. ЗКП претресање стана вршено без сачињавања записника о претресању, да је непознато који полицијски службеници су вршили претресање стана окривљеног, без његовог присуства као држаоца стана, без наредбе суда којим би се такво претресање стана дозволило и без сведока, при чему током поступка није достављен доказ да је извештај о извршеном претресању стана окривљеног достављен судији за претходни поступак, због чега је обзиром да је претресање стана окривљеног вршено супротно императивним одредбама чланова 155, 156, 157. став 4. и члана 360. Законика о кривичном поступку - извршено на незаконит начин и предметне исправе и предмети, не могу представљати доказ у овом кривичном поступку.

Бранилац окривљеног надаље захтевом наводи да је Национални центар за криминалистичку форензику тестирао узорке на предметима који су прибављени на незаконит начин – оклагији која је наводно пронађена у стану окривљеног и крпи која је наводно пронађена у контејнеру, те да наведено вештачење има за предмет вештачење предмета који су прибављени на незаконит начин, из ког разлога је и сам записник о вештачењу незаконит и као такав не може бити коришћен у поступку као доказ, нити се осуђујућа пресуда може заснивати на таквој исправи.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Немање Степановића, по оцени Врховног суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Према стању у списима предмета, суд је у доказном поступку, између осталог извршио увид у: извештај о догађају – насиља у породици ПС Раковица од 01.09.2021. године у ком је констатовано да су полицијски службеници дана 01.09.2021. године у 03,30 часова упућени на адресу где је пријављено насиље по пријави АА пријатељице оштећене коју је оштећена обавестила да позове полицију, јер је супруг Немања физички и психички злоставља, као и да доласком на лице места нису успели да уђу у зграду, јер им улазна врата нико није отварао, након чега су позвали контакт телефон који су добили од АА за који је изјавила да је то број који користи ББ, оштећена, са којом су ступили у контакт и од исте сазнали да је на путу за Ургентни центар, јер је наводно добила повреде од неких лица, након чега је врата зграде отворио ВВ који живи у стану бр. .. и који је изјавио да је поменути Немања у току вечери довео њихову малолетну ћерку старости 6 година јер је Немања изјавио да мора да оде са супругом на једно место, као и да је о свему обавештен радник за спречавање насиља у породици Горан Ракоњац.

Надаље из извештаја ПС Раковица од дана 01.09.2021. године у 6,20 часова суд је утврдио да је увиђајно оперативна екипа ПС Раковица упућена од стране дежурне службе на адресу где станује ББ – оштећена која је у току ноћи примљена на Ургентни центар са тешким телесним повредама које је по сопственој изјави задобила тако што је тучена у стану на датој адреси од стране свог супруга Немање Степановића са исте адресе, на којој адреси је затечен поспремљен стан који је највероватније поспремио сам окривљени или његов отац ГГ, као и предмети којима је ББ тучена - у судопери је затечена дрвена оклагија дужине 52 цм пречника 5 цм са траговима крви, коју је оперативно увиђана екипа изузела са лица места и након изласка из стана у контејнеру који се налази преко пута зграде - платнену крпу црвено беле боје са црвеним траговима налик на крв, коју је оперативно увиђајна екипа изузела са лица места. Потом је из извештаја о форензичком прегледу лица места суд утврдио да је наведеног дана на Одељење за микрохирургију Ургентног центра на захтев полицијског службеника ОЗСК ПС Раковица Горана Ракоњца фотографисана ББ, са видним повредама по телу које су фотографисане у затеченом стању, док је из извештаја о форензичком прегледу лица места ПС Раковица утврдио да је дана 01.09.2021. године у сутерену зграде бр. .. у стану бр. .. у улици ... у ..., где живе ББ и Немања Степановић криминалистичко-форензичким прегледом лица места пронађена једна дрвена округла оклагија дужине 42 цм на којој је затечен траг црвене боје налик на крв, а која је затечена у кухињи на радном делу са опраним судовима и која се налази десно од улазних врата стана, која је фотографисана и изузета са лица места и једна платнена крпа црвено беле боје са траговима црвене боје налик на крв која је пронађена у контејнеру у улици ... преко пута броја .., која је такође фотографисана и изузета са лица места.

Одредбама члана 4. став 1. тачка 13) и члана 7. став 1. Закона о спречавању насиља у породици, између осталог, предвиђена је примена овог закона у кривичном поступку за кривично дело насиље у породици из члана 194. КЗ и полиција је одређена као државни орган надлежан за спречавање насиља у породици, односно јавно тужилаштво, судови опште надлежности и прекршајни судови, као државни органи и центри за социјални рад, као установе. Одредбом члана 12. истог закона прописано је да су државни органи и установе надлежни за примену овог закона дужни да брзо, делотворно и координисано спречавају насиље у породици и вршење кривичних дела одређених овим законом и да пружају жртви заштиту, правну помоћ и психо-социјалну и другу подршку ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања, док је одредбама члана 13. – 23. овог закона прописан поступак спречавања насиља у породици и између осталог, улога надлежног полицијског службеника.

Из цитираних одредби произилази да су полицијски службеници као надлежни државни орган сачинили извештај о догађају ПС Раковица од 01.09.2021. године и извештај о форензичком прегледу лица места ПС Раковица од 01.09.2021. године са фотодокументацијом од 01.09.2021. године, који представљају извештаје за које насупрот наводима захтева, није било потребно прибавити наредбу јавног тужиоца имајући у виду да је у конкретном случају реч о извештају, односно службеној белешци о радњама које су предузете на основу обавеза и овлашћења која су полицијским службеницима дата Законом о спречавању насиља у породици, према којима се процена ризика заснива на доступним обавештењима и одвија у што краћем року, након чега се прикупљена обавештења и процена ризика достављају основном јавном тужиоцу па су самим тим неосновани наводи браниоца окривљеног да су исти незаконити. Према томе, наведени докази су прикупљени у складу са Законом о спречавању насиља у породици, а формално и садржински нису у супротности са одредбама Законика о кривичном поступку. Сходно наведеном, Врховни суд је наводе захтева за заштиту законитости којима се указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП оценио као неосноване.

Поред наведеног, бранилац окривљеног као незаконите доказе наводи и ДНК тестирање узорака на оклагији која је наводно пронађена у стану окривљеног и крпи, која је наводно пронађена у контејнеру, наводећи да су исти прибављени на незаконит начин због чега је и записник о вештачењу незаконит и као такав не може бити коришћен у овом поступку као доказ, нити се осуђујућа пресуда може заснивати на таквој исправи. Како су наведени предмети пронађени и изузети при криминалистичко-форензичком прегледу лица места, који је спроведен у свему у складу са обавезама и овлашћењима полицијских службеника прописаним Законом о насиљу у породици, то су наводи захтева и овом делу оцењени као неосновани имајући у виду да су прибављени у складу са законом и да се на њима може заснивати пресуда.

Захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног Немање Степановића наводи део образложења првостепене пресуде - да је суд утврдио да се ДНК профил окривљеног Немање Степановића уопште не садржи у мешаним ДНК профилима добијеним анализом ДНК спорних биолошких трагова изузетих са оклагије и кухињске крпе, а да се као доминантна компонента ових мешаних ДНК профила издваја ДНК профил НН особе женског пола, којим наводима указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање (члан 440. ЗКП).

Поред наведеног бранилац захтевом указује и на повреду одредбе члана 16. став 5. ЗКП којом је одређено начело у сумњи у корист окривљеног - in dubio pro reo, као и одредбе члана 419. ЗКП којом је прописано да суд пресуду заснива само на доказима који су изведени на главном претресу и да је дужан да на основу савесне оцене сваког доказа појединачно и у вези са осталим изведеним доказима изведе закључак о извесности постојања одређене чињенице, што по сопственом закључку браниоца окривљеног предметне пресуде чини супротним закону.

Како повреде закона из члана 440, 16. став 5. и 419. ЗКП, због којих бранилац подноси захтев, не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, Врховни суд је захтев у делу који се односи на наведене повреде оценио недозвољеним.

Из свих изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. ЗКП и 487. тачка 3. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Јелена Паравиња, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић