Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 726/2020 од 06.10.2020. године, одбијена је као неоснована жалба окривљеног Зорана Стефановића и потврђена пресуда Основног суда у Пироту Кв 138/20 од 24.08.2020. године.

Против наведених правноснажних пресуда Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Ктз 1311/20 од 08.02.2021. године, „због повреде закона из члана 556. став 1. тачка 1) у вези члана 552. тачка 1) ЗКП у вези члана 60. став 2. тачка 2. Кривичног законика, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев и укине побијане пресуде“.

Након што је поступио у смислу члана 488. ЗКП, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон на штету окривљеног Зорана Стефановића - одредба члан 60. став 2. тачка 2. Кривичног законика у вези члана 556. став 1. тачка 1) и члана 552. тачка 1) ЗКП, јер је код одмеравања јединствене казне за кривична дела у стицају погрешно примењен закон.

Одредбом члана 60. став 2. тачка 2. Кривичног законика прописано је да ће суд, ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, као што је то у овој процесној ситуацији, изрећи јединствену казну тако што ће повисити најтежу утврђену казну, с`тим да иста не сме достићи збир утврђених казни нити прећи 20 година затвора.

Наиме из списа предмета произлази да је пресудом Основног суда у Пироту Кв 138/20 од 24.08.2020. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 726/2020 од 06.10.2020. године (пресудама побијаним захтевом за заштиту законитости) погрешно узета као утврђена казна затвора у трајању од једне године и осам месеци уместо казне затвора у трајању од једне године и два месеца на коју је окривљени Зоран Стефановић правноснажно осуђен пресудом Основног суда у Пироту К 472/14 од 14.09.2018. године, те је окривљеном изречена јединствена казна затвора у трајању од четири године и четири месеца која премашује стварни збир тачно утврђених казни затвора који износи четири године и три месеца.

На наведени начин, првостепени суд - Основни суд у Пироту и другостепени суд - Апелациони суд у Нишу, су погрешном применом одредбе члана 60. став 2. тачка 2. КЗ у вези са одредбама члана 556. став 1. тачка 1) и члана 552. тачка 1) ЗКП, повредили закон на штету окривљеног Зорана Стефановића.

Имајући у виду природу учињене повреде закона, Врховни касациони суд је преиначио побијане пресуде Основног суда у Пироту Кв. 138/20 од 24.08.2020. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 726/2020 од 06.10.2020. године, само у погледу примене закона код изрицања јединствене казне за кривична дела у стицају, па је узимајући као утврђене казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама, применом одредбе члана 60. став 2. тачка 2. Кривичног законика, окривљеног Зорана Стефановића осудио на јединствену казну затвора у трајању од четири године, у коју казну му се урачунава време до сада проведено на издржавању казне затвора као у наведеним пресудама.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 31. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                          Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                 Бата Цветковић, с,р,

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић