Одредбом члана 604. став 1. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 101/11) који се примењује од 01.10.2013. године (Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку – ''Службени гласник РС'', број 121/12), прописано је да ће се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог законика, оцењивати по одредбама раније важећег Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 58/04, ... 76/2010).

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012), прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда Законика о кривичном поступку из члана 74, члан 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој се повреди закона ради, већ и указивање на то у чему се она конкретно састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног М.М., као разлог за подношење захтева истиче повреду закона из члана 485. ЗКП, не конкретизујући у чему се ова повреда састоји, док суштински, у образложењу захтева оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци и указује на погрешну оцену доказа, те на повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП и члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, што све не представља разлоге због којих је у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљенима и браниоцима окривљених.

Наиме, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, бранилац окривљеног наводи да првостепена пресуда, којим је окривљени М.М. оглашен кривим, садржи битне повреде одредаба кривичног поступка јер је изрека пресуде неразумљива, противречна самој себи и разлозима пресуде, да не садржи разлоге о одлучним чињеницама, да су изнети разлози потпуно нејасни и противречни, те да о одлучним чињеницама постоји противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника и исказа датим у поступку и самих тих исказа и записника.

С тим у вези, у захтеву се указује да је став првостепеног суда о кривици окривљеног М.М. заснован искључиво на одбрани окривљеног Ј. изнетој у полицијској управи и у истражном поступку, да на кесицама опојне дроге хероин нису пронађени ДНК трагови окривљеног М.М., те да суд приликом доношења одлуке није ценио исказ оца окривљеног М.М., који је саслушан у својству сведока и који је навео да се окривљени у инкриминисаном периоду налазио на лечењу од зависности од опојне дроге хероин и да је био под његовом сталном контролом, нити је у том смислу ценио налаз и мишљење вештака – неуропсихијатра др В.В.

Како, дакле, из навода захтева за заштиту законитости произилази да бранилац окривљеног М.М. у захтеву указује на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, који се примењивао у време доношења правноснажних пресуда (''Службени гласник РС'', бр. 58/04 ... 72/09) што представља повреде одредаба члана 438. став 1. тачка 11. и из члана 438. став 2. тачка 2. сада важећег Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012), те на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, што све не представља разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева окривљенима и браниоцима окривљених, односно указује се на недозвољене разлоге за подношење захтева, то је Врховни касациони суд захтева браниоца окривљеног М.М. одбацио као недозвољен, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                          Невенка Важић, с.р.